U političkoj klimi koja sve više liči na devedesete, tenzije između Vašingtona i Karakasa ponovo su na ivici.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro odobrio je predloge vladajuće stranke o pripremama za odgovor u slučaju eventualnog američkog napada. Kako prenose RIA Novosti, odluka dolazi neposredno nakon što je Donald Tramp, predsednik SAD, javno govorio o mogućnosti kopnene operacije u regionu.
Maduro je odluku objavio tokom kongresa Ujedinjene socijalističke partije, gde je pozvao da se izrade „operativni planovi za svaku ulicu i svaku zajednicu“. Cilj, kako je naglasio, jeste da cela nacija bude „na najvišem nivou spremnosti“. Bio je to jasan signal da Venecuela ne namerava da čeka pasivno dok se situacija zaoštrava.
Zabrinutost Karakasa nije bez osnova. Tramp je samo dve nedelje ranije izjavio da bi SAD mogle da pokrenu vojnu operaciju, a američki nosač aviona USS Gerald R. Ford, najveći u istoriji, već se nalazi u Karipskom moru.
Iako Vašington kao razlog navodi borbu protiv narko-kartela, retko ko veruje da se radi samo o tome. Tramp je još u avgustu objavio „rat kartelima“, a deo njegovog tima otvoreno tvrdi da Maduro stoji iza njihove mreže.
Venecuela, s druge strane, pokušava da izbegne direktan sukob. Vlasti su rasporedile dodatne snage u nekoliko oblasti, ali su istovremeno pozivale na mir i dijalog. Čak ni potvrda Ujedinjenih nacija da Venecuela ne predstavlja ozbiljnu pretnju po pitanju trgovine drogom nije imala efekta u Vašingtonu.
U pokušaju da spusti tenzije, Maduro se u oktobru obratio direktno američkom predsedniku. Na engleskom jeziku, poručio je: „No war, no war. Only peace, only peace, forever, forever. No more crazy war. Please, please, please.“ Ipak, odgovor nikada nije stigao.
Naprotiv, Tramp je u isto vreme javno potvrdio da je CIA dobila dozvolu za sprovođenje specijalnih operacija usmerenih na „destabilizaciju režima u Karakasu“. Ta izjava je u Venecueli dočekana kao potvrda da borba protiv kartela služi samo kao paravan za političke ciljeve.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da Trampova ideja ne nailazi na podršku ni u samom Vašingtonu. Kongres, naročito demokrate, oštro kritikuje mogućnost intervencije, ocenjujući da bi nova avantura bila politički rizična, skupa i bez realnog oslonca na terenu. Mnogi podsećaju da su slični poduhvati u Iraku i Avganistanu završeni bez ikakve koristi, a uz ogromne troškove i gubitke.
Pored toga, u Venecueli gotovo da nema lokalnih snaga koje bi mogle da podrže američke planove. To bi, kako ocenjuju analitičari, dodatno otežalo bilo kakvu operaciju.
Ipak, prema rečima Fila Gansona, višeg analitičara iz Međunarodne krizne grupe, Tramp više nema prostora za povlačenje. On upozorava da bi svako popuštanje u ovom trenutku značilo političku slabost. „Posle toga, Maduro bi mogao zauvek da kaže: ‘Ustvrdio sam se protiv Sjedinjenih Država, uzvratio sam udarac imperiji, a imperija se povukla.’“
Zbog toga, dodaje Ganson, ne treba se zavaravati da će situacija sama od sebe splasnuti. Pitanje više nije da li će doći do eskalacije, već koliko daleko će ići – i kada će pasti prva iskra. A sudeći po brzini kojom se karipske vode zagrevaju, odgovor na to pitanje mogao bi uskoro da stigne.
