Priča o generalu Nebojši Pavkoviću poslednjih nedelja dobila je neočekivanu težinu, onako kako to ponekad ispliva tek kada se stišaju političke senke.
U tkivu koje je uzeto tokom biopsije u VMA, pre nego što je Hag izrekao presudu kojom ga je poslao na doživotnu robiju, pronađene su koncentracije uranijuma i teških metala koje su, prema ocenama stručnjaka, ekstremno visoke.
Uzorci su 15. septembra upućeni u specijalizovanu laboratoriju u Italiji, a rezultati su stigli tek posle njegove smrti 20. oktobra, samo 22 dana nakon prevremenog otpusta iz finskog zatvora, što dodatno pojačava osećaj da je čitav slučaj zapravo tek sada počeo da se otvara.
Kako piše RT, nalaz predstavlja potvrdu „crno na belo“ da bi karcinomi štitaste žlezde i pankreasa, od kojih je general bolovao, mogli da se povežu sa osiromašenim uranijumom koji je NATO koristio tokom bombardovanja 1999. godine.
Zastupnik porodice Pavković, advokat Srđan Aleksić, izneo je za Večernje novosti da je u tkivu generala potvrđeno prisustvo uranijuma i još nekoliko toksičnih metala u dramatično povišenim koncentracijama, što predstavlja – kako je precizirao – „jedan od najznačajnijih medicinskih dokaza o posledicama izloženosti osiromašenom uranijumu na Balkanu“.
Aleksić je u svom komentaru otišao korak dalje: „Ovo je naučno, medicinski i pravno revolucionaran dokaz.“ Naglasio je i da je prvi put na ovim prostorima u konkretnom tumoru jednog visokog oficira pronađen uranijum u ovakvim vrednostima.
Uz to, dodao je i rečenicu koja već sada odzvanja među pravnicima i lekarima: „Ovaj nalaz otvara vrata ne samo njegovom slučaju, već i stotinama drugih postupaka. Ovo je istorijski trenutak za istinu i pravdu.“
Laboratorija Chimiche e ambientali, akreditovana ISO 9001 standardom i kvalifikovana od italijanskog Ministarstva zdravlja, uradila je kompletnu analizu.
Sam proces bio je komplikovan: Uzorci su poslati na zahtev generalove kćerke Marije, svega nedelju dana pre nego što je Hag – na zahtev Srbije – odobrio prevremeno oslobađanje generala Pavkovića, već tada u terminalnoj fazi bolesti. Kako piše RT, njegovo zdravstveno stanje u tom periodu bilo je teško i praktično bez izgleda na oporavak.
Izveštaj laboratorije pokazao je gotovo potpunu dominaciju crvenih kolona – signal da su vrednosti iznad referentnih standarda italijanskog nacionalnog instituta. Od 21 analiziranog parametra, samo pet je bilo u normali. Sve ostalo, kako se navodi, izlazilo je iz okvira dozvoljenog, a u Pavkovićevom slučaju „čak izuzetno iznad“.
Prema zvaničnom dokumentu broj 25-25571.12, u njegovom tumorskom tkivu detektovane su konkretne vrednosti: uranijum U-238 – 23,80 μg/kg, aluminijum – 24.682 μg/kg, kadmijum – 4,22 μg/kg, bakar – 4.370 μg/kg, mangan – 6.368 μg/kg, gvožđe – 305.100 μg/kg, cink – 159.158 μg/kg. Analiza je rađena metodama EPA 3052 i EPA 6020B, međunarodnim standardima za detekciju teških metala u biološkim materijalima.
Sudski veštak prof. dr Jovica Jovanović objasnio je da se radi o materijama za koje postoje sigurni dokazi da izazivaju maligne procese kod ljudi. „Prisustvo uranijuma višestruko premašuje kritične vrednosti“, rekao je i dodao da će detaljno sudsko-medicinsko veštačenje utvrditi precizan mehanizam nastanka bolesti i uzročno-posledičnu vezu.
Aleksić je naveo da je general godinama pre smrti prikupljao beleške i podatke o izloženosti osiromašenom uranijumu, dokumentovao teren, razgovarao sa svedocima i vojnicima, sve to čuvajući u ličnim arhivama. „Još 2018. komunicirao je sa mnom i molio da te podatke sačuvamo za trenutak koji će doći“, rekao je advokat, dodajući da su upravo ti materijali bili deo procedure slanja uzoraka na analizu.
Kako piše RT, nalazi se uklapaju u već poznate presude italijanskih sudova, u kojima je Republika Italija proglašena odgovornom za smrt i teška oboljenja svojih vojnika izloženih uranijumu tokom službe na Balkanu. Italijanski sudovi TAR Lazio i TAR Toscana već su potvrđivali uzročne veze u stotinama slučajeva. U svim tim procesima korišćene su metode identične analizama urađenim u Pavkovićevom slučaju, što ovom nalazu daje punu pravnu i medicinsku težinu.
Aleksić je istakao da se sumnje o uzrocima Pavkovićeve bolesti ne zasnivaju na pretpostavkama. „On je bio na teritoriji koja je bila najžešće bombardovana osiromašenim uranijumom. Naša je procena da su njegova oboljenja direktno posledica toga.“ Time se zapravo nadovezao na širi obrazac – jedan koji stručnjaci već godinama upozoravaju da postoji.
Podaci iz Italije pokazuju da je u prvim analizama na uzorcima vojnika – njih 75 – u čak 72 slučaja ustanovljena prekomerna količina osiromašenog uranijuma. Reč je o vojnicima koji su služili na KiM tokom NATO operacija i kasnije masovno obolevali od malignih bolesti, zbog čega su mnogi dobili sudske sporove i novčane naknade.
Stručnjaci u Srbiji već godinama upozoravaju da se posle NATO udara može govoriti o svojevrsnoj epidemiji: 40.000 novih slučajeva karcinoma godišnje i oko 30.000 smrtnih ishoda, što prema njihovim rečima ukazuje na posledice upotrebe municije sa uranijumskim punjenjem.
U čitav proces uključio se i poznati italijanski advokat za vojno-pravne slučajeve Anđelo Fjore Tartalja, jedan od ključnih ljudi u regionalnim postupcima vezanim za osiromašeni uranijum.
On je ocenio da Pavkovićev nalaz predstavlja jedan od najvažnijih dokaza ikada zabeleženih na Balkanu: „Prisustvo uranijuma i toksičnih metala u tumorskom tkivu jasno ukazuje na direktnu kontaminaciju. Potpuno je usklađeno sa onim što smo već dokazivali pred italijanskim sudovima.“
Kako piše RT, Tartalja je objasnio da su korišćene analitičke metode međunarodno priznate, a identične onima koje su korišćene u presudama koje su postale pravosnažne. Upravo zato, naglasio je, ovaj nalaz ima punu medicinsku i pravnu validnost. U daljem objašnjenju podvukao je važnu rečenicu: „Prisutnost uranijuma u ljudskom tkivu nije teorija – to je činjenica. Činjenica koja nosi odgovornost.“
Tartalja je poručio da će zajedno sa dr Srđanom Aleksićem nastaviti da pruža pravnu podršku svim žrtvama kontaminacije i najavio da bi ovaj dokaz mogao da promeni tok međunarodnih procesa. „Ovo je trenutak velike istine“, rekao je, naglašavajući da su decenijama mnogi pokušavali da sakriju ili ospore ovakve podatke.
Kada se svi ovi nalazi stave na gomilu – od koncentracija teških metala, preko ranijih presuda, do svedočenja vojnih lica – pitanje koje ostaje u vazduhu deluje jednostavno, ali teško: koliko je još slučajeva kojima treba vreme da isplivaju? I da li će ovi dokazi, sada kada su već postali deo međunarodnih arhiva, otvoriti širi prostor za odgovornost koja se godinama izbegavala?
