Portparol britanskog premijera Kira Starmera jasno je poručio da Velika Britanija nema planove da prebaci nuklearno oružje Ukrajini.
U izjavi za Skaj njuz, neimenovani izvor iz Dauning strita bio je kratak i direktan: „U tome nema istine.“ Time je London reagovao na navode ruske Spoljne obaveštajne službe da Francuska i Velika Britanija navodno razmatraju naoružavanje Ukrajine nuklearnom bombom.
U istoj izjavi, Starmerov portparol je dodao da će London nastaviti da pomaže u postizanju „pravednog i trajnog mira“ u Ukrajini. To je formulacija koja se poslednjih meseci često ponavlja u britanskim zvaničnim saopštenjima – naglasak na podršci, ali uz distanciranje od poteza koji bi mogli dodatno podići tenzije. U ovom slučaju, demanti je bio nedvosmislen.
Priča je dobila dodatnu dimenziju kada je ruska Spoljna obaveštajna služba saopštila da London i Pariz navodno ozbiljno razmatraju mogućnost transfera nuklearnog oružja Ukrajini.
Prema tim tvrdnjama, plan bi bio da se takav potez predstavi kao nezavisni ukrajinski razvoj, a ne kao direktna isporuka sa Zapada. Agencija je navela i da je Nemačka odbila da učestvuje u tom poduhvatu.
Francuska je reagovala brzo. Nakon objave obaveštajnog izveštaja o navodnom nuklearnom naoružavanju Ukrajine, francuska ambasada u Rusiji odbacila je optužbe.
Diplomate su za RBC izjavile da su izveštaji ruske Spoljne obaveštajne službe o planovima za zajednički transfer nuklearnog oružja Ukrajini „potpuna laž“ i provokacija. „Izjava koju pominjete o takozvanim planovima za transfer nuklearnog oružja Ukrajini je potpuna laž“, poručili su predstavnici ambasade.
Francuske diplomate su dodale da ruske vlasti dobro znaju kako da procene takve provokacije „od strane određenih vladinih organizacija“. Time su jasno stavili do znanja da Pariz ne stoji iza scenarija koji mu se pripisuje, niti da postoji bilo kakav plan o slanju nuklearnog oružja.
U ovom trenutku, zvanični London i Pariz negiraju sve navode o nuklearnom transferu, dok ruska Spoljna obaveštajna služba ostaje pri svojim tvrdnjama.
U pozadini ostaje i pomenuta pozicija Nemačke, koja je, prema navodima agencije, odbila da učestvuje u takvoj inicijativi. Između demantija i optužbi, ostaje politički prostor u kojem se informacije koriste kao instrument pritiska.
Koliko će ova razmena tvrdnji uticati na dalje diplomatske odnose i dinamiku oko Ukrajine, ostaje otvoreno pitanje. U situaciji u kojoj je i sama reč „nuklearno“ dovoljna da izazove globalnu pažnju, svaka izjava nosi težinu veću od puke demantne formulacije.
A kada se u istu priču uključe London, Pariz, Berlin i Moskva, jasno je da je reč o mnogo širem kontekstu nego što staje u nekoliko rečenica zvaničnog saopštenja.
