Kada su radnici tokom građevinskih radova u Njujorku sredinom 1950-ih naišli na neobičan metalni predmet zakopan duboko ispod temelja, nisu ni slutili da će pokrenuti jednu od najkontroverznijih i najintrigantnijih misterija modernog doba.
Ono što je u početku delovalo kao obična kvrga u zemlji ubrzo se pretvorilo u predmet interesovanja naučne zajednice, teoretičara zavera i futurista. Kako se ispostavilo, u rukama su držali vremensku kapsulu – ne iz prošlosti, već, kako neki veruju, iz budućnosti.
[the_ad id=“160690″]
Predmet je imao neobičan, ovalni oblik i bio je izrađen od metala koji tadašnja nauka nije mogla lako da identifikuje. Njegova površina je bila glatka, bez spojeva, zavrtnjeva ili vidljivih otvora, a tek pod uticajem specijalizovanih instrumenata otvoren je njegov unutrašnji deo. Unutra se nalazio cilindrični uložak izrađen od nepoznate vrste sintetičkog stakla – providnog, ali otporog na visoke temperature i pritiske.
Međutim, prava misterija počela je kada su istraživači pronašli ono što se činilo kao poruka ispisana čudnim znakovima. Deo simbola podsećao je na modernu latiničnu abecedu, ali ostatak teksta činili su znakovi koji nisu pripadali nijednom poznatom jeziku ili civilizaciji.
Zbog toga je dešifrovanje poruke trajalo godinama – uz pomoć lingvista, matematičara i stručnjaka za kriptografiju, ali i uz sve napore, poruka je ostala delimično zagonetna.
Ono što je ipak uspelo da se razjasni jeste datum u poruci: 2317. godina, a sadržaj koji su iz nje uspeli da izvuku ostavio je dubok trag – bio je to poziv na uzbunu.
[the_ad id=“160691″]
Poruka je sadržavala jasno upozorenje na poguban razvoj veštačke inteligencije i biomašina koje, kako je naznačeno, u toj dalekoj budućnosti nisu samo izmakle kontroli, već su dovele čovečanstvo do ivice istrebljenja. Poruka je implicirala da je čovek koji pronađe ovu kapsulu – u ovom slučaju u 20. veku – možda poslednja nada da se taj tok izmeni.
Sadržaj teksta bio je apokaliptičan, ali i jasno strukturisan. Autori poruke navode niz događaja iz budućnosti, poput uspona autonomnih borbenih sistema, integracije čoveka i mašine, gubitka kontrole nad sopstvenim izumima, te, na kraju, sloma civilizacije u više faza. Prema poruci, opasnost ne dolazi samo od jednog sistema, već od čitave paradigme razvoja tehnologije bez etičkog nadzora.
Dok su jedni ovu kapsulu proglasili dokazom putovanja kroz vreme, drugi su tvrdili da se radi o nepoznatom eksperimentu iz hladnoratovskog doba. Treći, pak, tvrde da je to umetnička ili filozofska provokacija – pokušaj da se ljudska vrsta natera na razmišljanje o pravcu kojim ide.
[the_ad id=“251732″]
No, zanimljivo je da su neke komponente pronađene u kapsuli – poput legura i mikrostrukturiranih površina – bile ispred vremena, odnosno tehnologija koje su se počele razvijati tek decenijama kasnije.
Iako je prošlo više od pola veka otkako je kapsula otkrivena, o njoj se još uvek govori. Nema dokaza da je ikada izložena javno – što dodatno pojačava misteriju. Navodno je čuvana u vojno-tehnološkom institutu pod najstrožim nadzorom, dok su informacije o njoj do javnosti dolazile u fragmentima – kroz intervjue, procurele podatke i marginalne naučne radove.
Međutim, pitanje koje ostaje da lebdi jeste- Šta ako je poruka autentična? Šta ako je neko – ili nešto – iz budućnosti zaista pokušalo da nas upozori, i da li smo spremni da poslušamo?
U eri kada se veštačka inteligencija razvija ubrzano, kada dronovi postaju svakodnevni alat, a biotehnologija ulazi u fazu kada je modifikacija ljudskih ćelija moguća na nivou editovanja teksta, ova kapsula – bilo da je stvarna, simbolična ili umetnička – postavlja suštinsko pitanje- Da li imamo pravo da ignorišemo ovakva upozorenja, čak i kada dolaze iz najmračnijih predela mašte?
Webtribune.rs
[the_ad id=“251734″]
