Glasalo se na prvim izborima za predsednika i potpredsednika Amerike još od 1976. na kojima na glasačkom listiću nije bilo nijednog Buša, Klintona ili Bajdena, a to su mogli da budu poslednji izbori u Americi ako ne pobedi Donald Tramp, kako je dramatično u danima uoči ovog prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru upozoravao Ilon Mask.
Tramp je, međutim, do srede ujutru već stigao do pobede nad Kamalom Haris…
Izborni cirkus
Možda američki izbori više nisu najvažniji izbori u celom svetu – nego su to samo u zapadnom svetu, iz prostog razloga što u onom njihovom poretku zasnovanom na pravilimanijedni drugi izbori ne mogu da promene uglavnom ništa – ali su se zato svakako još jednom pokazali kao najpompezniji izbori na čitavom svetu.
Pravi izborni cirkus, zapravo, u kome je tokom izborne noći Si-En-En javljao o kompjuterskim problemima s verifikacijom glasačkih listića u DŽordžiji i u Nevadi gde oko 11.000 mladih birača – izvestio je ozbiljno reporter iz Las Vegasa – nisu umeli da se potpišu propisno pa su zbog toga nastali i dodatni problemi.
Igrom slučaja, DŽordžija i Nevada su među onim ključnim, kolebljivim državama koje tradicionalno određuju izbornog pobednika, pa je interesantno što su se problemi, kao i pre četiri godine, pojavljivali baš na takvim mestima… Kako god, u skladu s nadama republikanaca Trampovo vođstvo pokazalo se kao too big to rig, preveliko da bi bilo pokradeno u nekakvoj neoriginalnoj reprizi 2020.
A bio je ovo američki izborni cirkus i zato što je značajnu šansu da pobedi imala kandidatkinja koja je bivala crnačkog ili induskog porekla, već prema potrebi, pa je shodno tome u svakom gradu u kojem je nastupala govorila drugačijim – lokalnim – akcentom, da se lažno predstavi kao jedna od njih; i koja je u Mičigenu vodila kampanju s propalestinskim porukama dok je istovremeno u Pensilvaniji plaćala proizraelske poruke.
Može bilo šta zato što nije ništa, političko opsenarstvo u okruženju u kome – kako opominje proslavljeni novinar Glen Grinvold – Amerika ionako ”mesecima nije imala funkcionalnog predsednika a to se jedva primetilo i jedva da je važno jer tamo postoji stalna neizabrana mašinerija koja upravlja vladom”.
Spoljnopolitički paradoks
Što se toga tiče, američka obaveštajna zajednica opet je – takoreći tradicionalno – uoči izbora upozorila Amerikance da im njihovi moćni neprijatelji Rusi biraju predsednika, premda su se u američke izbore mnogo direktnije umešali njihovi tradicionalni prijatelji i oni koji to još moraju da budu.
Englezi, čiju je vladajuću Laburističku partiju premijera Kira Starmera kampanja Donalda Trampa otvoreno optužila da se meša u korist njegove protivnice Kamale Haris. I Japan, gde je glavni spoljnopolitički savetnik premijera Šigerua Išibe, Takaši Kavakami, uoči izbornog dana iskazao nadu u pobedu Donalda Trampa kako bi Japan ”konačno postao nezavisan”.
Odnos američkih predsedničkih izbora i američke spoljne politike, inače, sadrži u sebi jedan popriličan paradoks. Kako su, naime, pokazale izlazne ankete, među najvažnijim pitanjima za američke birače je najmanje važno bilo pitanje spoljne politike.
Što će reći da će posle izbora, samim svojim izborom, ponajviše uticaja oni imati u odnosu na pitanje koje ih zanima ponajmanje; a da će na ostatak sveta uticati oni koji za to nisu naročito zainteresovani.
Ima li mesta za Pompea
Pobeda je, u svakom slučaju, Trampova, i na njemu je sad da pokaže da li će moći i umeti da je upotrebi efikasnije nego 2016. kada su mu za to nedostajali i snaga i iskustvo. Sada je, makar, za toliko iskusniji…
Ali su iskusniji i oni koji ga podržavaju, pa iz tih razloga nekadašnji republikanski kongresmen i predsednički kandidat Ron Pol upozorava da se ”istrajno povećava opasnost da će neokonzervativci ponovo inficirati njegov kabinet i administraciju.
Tramp je rekao da je prošli put bila greška što je angažovao DŽona Boltona, ali, da li će počiniti još veću grešku s Majkom Pompeom”, bivšim direktorom CIA koji inače tvrdi da ne postoji ona duboka država koju bi Tramp da pobedi…
”Čuvajte se neokonzervativaca, predsedniče Tramp”, poručio je Ron Pol na Iksu, kome je Ilon Mask, nakon izborne noći provedene s Trampom u njegovom izbornom štabu, samoinicijativno odgovorio sa odobravanjem: ”Slažem se da ne treba da damo moć u ruke neokonzervativnim ratnim huškačima.”
Može li Tramp ovog puta da pobedi ratne huškače u svom okruženju? Šta mu je donelo trijumf na izborima? Zašto ga se Evropa pribojava, i šta može da očekuje Srbija?
(Sputnjik – Nikola Vrzić)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
