Mlada devojčica koja je tehnički umrla, veruje da je postala deo materijala samog univerzuma, a prošlost, sadašnjost i budućnost su se odigravale istovremeno.
Kada je žena po imenu Maš imala samo pet godina, zaradila je groznicu pri čemu je imala temperaturu veću od 40 stepeni.
Mlada devojčica je počela da dobija napade jer joj se bolest pogoršala, i njena majka ju je odvela u bolnicu. Bila je na ivici smrti.
[adsenseyu1]
Maš, koja je sada u svojim 40-im godinama, rekla je da kako se njena bolest pogoršavala, ona je počela da se oseća umornije, a ipak sve više u miru jer kao da je bol popuštao.
U jednom trenutku, dok se život izvlačio iz nje, Maš je rekla medicinskom osoblju koje je bilo u sobi sa njenom majkom da se “oseća mnogo bolje.“
Međutim, u tom trenutku, Maš je rekla da je počela da prevazilazi prostor i veme, kao da je bila deo univerzuma.
Ona piše za Fondaciju za istraživanje iskustava bliske smrti: “Zvukovi u prostoriji su počeli da dobijaju šupalj eho. Želela sam da zatvorim oči, tako da sam to i uradila.“
“Osećala sam se tako ponosno. Otvorila sam oči da pogledam, i kada sam to uradila, gledala sam u sebe.“
“Nisam bila uznemirena ili uplašena. Ali, bila sam malo zbunjena. Znala sam da nemam telo. Osećala sam se kao da sam deo svega i svakoga. Samo sam lebdela, mogla sam da vidim druge prostorije.“
“Kasnije sam detaljno opisala razgovore koje nema šanse da sam mogla znati. Izdigla sam se iz bolnice i nastavila da se uzdižem. Počela sam da pregledam kroz vreme. Videla sam događaje iz mog kratkog života.“
“Kasnije sam detaljno opisala stvri koje su se desile čak i pre nego što sam naučila da pričam. To su bili događaji kojih ne bih mogla da se sećam, ali sećam ih se i to sa mnogo detalja. Dok sam nastavljala da se uzdižem, osećala sam se spokojno.“
[adsenseyu1]
“Nije bilo pitanja ili nepoznanica. Vreme je uvijeno oko sebe. Nije bilo prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, kako to vidimo ovde. Sve se dešavalo sada i sve u isto vreme.“
“Osećala sam ujedinjeno ili kao da sam jedno sa svetom.“
Dodala je da je znala “sve o univerzumu.“
Rekla je: “Razumela sam vreme i razumela sam našu povezanost jednih sa drugima. Znala sam da nemam više pitanja.“
Iznenada, Maš “je počela da se kreće ka prelepom svetlu i želela je da ga dodirne.“
Međutim, osetila je “prasak“ i bila je povučena nazad kroz bolnicu: “Spustila sam se gotovo odmah.“
Tada se probudila u bolničkom krevetu gde su joj doktori koji su se oživeli rekli da je tehnički umrla.
Međutim, doktori i medicinsko osoblje kažu da ovakva iskustva nisu nužno dokaz života posle smrti.
Dr Sem Parnija, direktor istraživanja za kritičnu negu i reanimaciju na Langone medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku, izjavio je nedavno za Oz Talk: “Ljudi opisuju senzaciju prijatne svetlosti koja privlači ljude ka sebi.“
“Oni opisuju senzaciju viđenja svoje preminule rodbine, gotovo kao da su oni došli da ih dočekaju. Često kažu da u mnogim slučajevima nisu želeli da se vrate, da je tako ugodno i da je to kao mgnet koji ih privlači da ne žele da se vrate.“
“Mnogi ljudi opisuju senzaciju odvajanja od sebe i posmatranja doktora i sestara koj rade na njima.“
Dr Parnija kaže da postoje naučna objašnjenja za ovakvu reakciju, i kaže da viđenje ljudi nije dokaz života posle smrti, već se najverovatnije mozak jednostavno sam skenira kao tehnika preživljavanja.
On je rekao da zahvaljujući savremenoj tehnologiji i nauci “smrt ne mora biti ograničena na filozofiju i religiju, već se može istražiti kroz nauku.“
“Oni mogu čuti stvari i snimiti sve razgovore koji se odvijaju oko njih.“
Webtribune.rs
