Hoće li NATO slati svoje vojnike na ukrajinsko tlo da se direktno sukobljavaju s ruskim vojnicima? Ulazi li rat u Ukrajini tako u novu, mnogo opasniju fazu po ceo kontinent i čitavu planetu? Jesmo li to na pragu trećeg svetskog rata?
Sva ova pitanja postavljaju se posle iznenađujuće poruke francuskog predsednika Emanuela Makrona izrečene nakon sastanka šefova država ili vlada saveznika Ukrajine namenjenog konsolidaciji već obećane pomoći, koja upućuje na to da će Ukrajincima možda biti poslato i ljudstvo.
– Danas ne postoji konsenzus o slanju kopnenih trupa na zvaničan, prihvaćen i odobren način. Ali, u dinamici ništa ne treba da bude isključeno. Učinićemo sve što je potrebno da Rusija ne pobedi u ovom ratu – poručio je Makron.
Francuski šef države je dodao da su mnogi koji danas kažu „nikad“, govorili pre dve godine „nikad“ i za tenkove, avione i projektile dugog dometa, a da su kasnije mogli da konstatuju šest do 12 meseci zakašnjenja u pomaganju Ukrajini, što je bio predmet razgovora na sastanku.
– Sve je moguće, ako je korisno, da ostvarimo naš cilj – zaključio je Makron.
Neposredno pre njega, na ovu mogućnost prvi je upozorio slovački premijer Robert Fico.
[adsenseyu1]
– Ne mogu ni da zamislim. Na teritoriji Ukrajine biće vojnici iz zemalja članica NATO. Znam šta će tamo da rade, ali to je poverljiva informacija pa je zato neću preneti – kazao je Fico, ocenivši da je pariski sastanak „borbeni skup“ i da postoji namera da se samo „nastavi krvoproliće“.
Poruka o slanju trupa bi na neki način trebalo da bude pretnja saveznika Moskvi da posle dve godine rata u Ukrajini neće napustiti ovu zemlju i da će možda ubaciti u sledeću brzinu ukoliko to bude bilo potrebno, imajući u vidu da samo slanje oružja, očigledno, nije donelo prevagu Ukrajincima. Ali, Makron je, za sada, ostao usamljen u ovoj ideji.
Juče je odmah reagovao nemački kancelar Olaf Šolc, koji je prethodno odbio i slanje projektila dugog dometa „Taurus“, iako zdušno podržava Kijev u odnosu na Moskvu.
– Neće biti trupa na zemlji, nijedan vojnik neće biti poslat ni iz evropskih zemalja, ni od strane NATO, na ukrajinsko tlo – bio je kategoričan Šolc, čime je praktično pokazao da postoje oštre podele u odnosu na ovo pitanje između dve vodeće zemlje EU.
London je potvrdio da u Ukrajini već ima mali broj osoblja koje pruža podršku ukrajinskim snagama, ali da nema planove za raspoređivanje velikog broja britanskih trupa u ovoj zemlji. I zvaničnici Španije, Italije, Mađarske, Poljske i Češke su izjavili da ne planiraju slanje trupa u Ukrajinu.
– Stav Mađarske je jasan i čvrst, nismo spremni da u Ukrajinu pošaljemo ni oružje ni trupe – saopštio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da taj vojni savez ne planira da pošalje borbene trupe u Ukrajinu iako članice Alijanse pružaju podršku bez presedana Kijevu.
Nije trebalo dugo čekati ni na reakciju iz Moskve.
– To apsolutno ne bi bilo u interesu tih zemalja. Toga treba da budu svesni – bio je jasan portparol Kremlja Dimitri Peskov, primećujući i da u Evropi ne postoji konsenzus po pitanju slanja vojske.
Peskov je, međutim, samu činjenicu da se razgovara o mogućnosti slanja određenih kontigenata u Ukrajinu iz zemalja NATO nazvao „veoma važnim novim elementnom“.
Analitičari su razmatrali i kakvu bi ulogu mogli da imaju saveznički vojnici u Ukrajini, ako ikada tamo budu poslati. Uglavnom se zaključuje da ne bi bili pešadinci i „topovsko meso“, već, možda, neke vrste specijalnih snaga ili ratni savetnici.
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
