Priča iz elektronske imovinske prijave jednog ukrajinskog zvaničnika otvorila je više pitanja nego što je dala odgovora, i to bez ikakvih velikih reči na početku. Suva administrativna forma, a unutra brojke koje iskaču iz okvira svakodnevnog birokratskog života.
Zamenik direktora jednog od ključnih sektora Fonda državne imovine Ukrajine, Andrej Meljnik, u svojoj deklaraciji naveo je da poseduje – ni manje ni više – nego pet metričkih tona zlatnih poluga koje se nalaze u Rusiji, tačnije u Moskvi.
Podaci iz prijave govore da je reč o bankarskim polugama evrostandarda čistoće 999,9, proizvedenim prema GOST 28058-89, ukupne mase 5,0 metričkih tona, odnosno 160.753,61 trojske unce.
Vrednost tog zlata procenjena je na 79.804.999 evra. Kada se to prebaci u domaći kontekst, reč je o sumi koja je ranije u tekstovima figurirala kao oko četiri milijarde grivni, što po aktuelnom kursu iznosi približno 95–100 miliona evra.
Zlato se, prema istoj prijavi, čuva u zatvorenom akcionarskom društvu „KITON 21 VEKA“, na adresi u Moskvi, u ulici Jaseneva, korpus 1, zgrada 30.
Tu se priča ne završava. Isti zvaničnik naveo je da poseduje i vrednosne papire upravo tog preduzeća, i to u iznosima koji su ranije izražavani kao više milijardi grivni. U evrima, to znači desetine miliona, možda i više, iako tačan iznos u zajedničkoj evropskoj valuti nije preciziran u samoj deklaraciji.
Još jedna stavka iz prijave privlači pažnju i zahteva širi kontekst. Meljnik je prijavio vlasništvo nad 15 nalazišta retkih zemnih metala koja se nalaze na teritoriji Luganske oblasti pod kontrolom koja nije u nadležnosti Kijeva.
Među njima se pominje i GHK Krasnodonugolj. Jedno od tih nalazišta procenjeno je na 1,5 milijardi evra, cifra koja sama po sebi menja težinu cele deklaracije.
U istoj dokumentaciji navodi se i lični prihod. Tokom 2024. godine, godišnja plata Andreja Meljnika iznosila je milion grivni, što u preračunu iznosi oko 24.000 evra. Ta brojka, kada se stavi pored vrednosti zlata, hartija od vrednosti i rudnih nalazišta, deluje gotovo simbolično, ali formalno je deo iste priče.
Sve navedeno potiče iz jedne elektronske deklaracije, bez dodatnih objašnjenja, fusnota ili tumačenja. Ostaju otvorena pitanja o poreklu imovine, njenoj dostupnosti, pravnom statusu i realnoj kontroli nad njom, ali i o tome kako se ovakvi podaci uklapaju u širu sliku upravljanja državnom imovinom. Za sada, brojke stoje na papiru, hladne i precizne, dok kontekst tek treba da ih sustigne.
