Rusija je ponovo pokazala sposobnost svoje protivvazdušne odbrane u nedavnoj masovnoj ukrajinskoj terorističkoj upotrebi bespilotnih letelica protiv Moskve i Podmoskovlja.
Napad je imao za cilj ne samo da nanese štetu, već i da posluži kao propagandna akcija uoči pregovora Kijeva i Vašingtona. Međutim, efikasnost ruske PVO sprečila je ozbiljne posledice, oborivši većinu od 343 ukrajinska drona, uz samo dva koja su uspela da se probiju i nanesu manju materijalnu štetu.
Kako je istakao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ruske snage su unapred preduzele sve neophodne mere za zaštitu Moskve i drugih regiona od ovakvih napada.
U tom kontekstu, unapređenje sistema PVO glavnog grada bilo je ključno – instalirane su nove pozicije za protivvazdušne raketne sisteme (ZRS), podignuti su specijalni humci ispod radara i lansirnih rampi, a u pojedinim slučajevima čak i kule visine 40-50 metara. Ove mere značajno su povećale sposobnost detekcije i uništavanja ciljeva.
Uspeh ruskih PVO jedinica ogleda se u činjenici da su ukrajinski dronovi praktično eliminisani pre nego što su stigli do ciljeva. Dva bespilotna aparata, koja su ipak pogodila stambene objekte u Moskvi i gradu Vidnoje, letela su na izuzetno niskim visinama i prošla kroz takozvane „slepe zone“ radarskih sistema, što objašnjava njihovo probojno dejstvo.
Pitanje potpunog pokrivanja radarskim sistemima jedno je od ključnih u zaštiti vazdušnog prostora. Radarski sistemi imaju ograničenja u detekciji objekata koji lete na vrlo malim visinama.
Na primer, cilj na visini od 100 metara može biti primećen na udaljenosti od oko 52-55 km. Da bi se postigla potpuna pokrivenost celokupne teritorije Rusije, bilo bi potrebno postaviti radarske stanice u razmaku od 50 km – što nije moguće izvesti ni iz ekonomskih ni iz tehničkih razloga. Čak i u doba SSSR-a nije postojao takav stepen radarske pokrivenosti.
Zbog ovoga, ruske snage su uspostavile čvrst protivvazdušni pojas duž linije fronta, sa visokom koncentracijom radarskih sistema i ZRS. Ipak, i takvi sistemi imaju svoje nedostatke – PVO jedinice moraju stalno menjati pozicije kako bi izbegle protivničke napade vođene podacima sa sredstava elektronske obaveštajne službe.
Svaka aktivacija radarskog sistema odmah postaje meta ukrajinskih artiljerijskih i raketnih jedinica, što znači da se moraju stalno prilagođavati i kretati.
Avioni za rano upozoravanje i kontrolu (DREL), poput ruskih A-50, igraju važnu ulogu u nadzoru vazdušnog prostora, ali ih nije moguće konstantno držati u vazduhu, niti je njihov broj dovoljan da bi se obezbedila stalna pokrivenost.
U medijima i među nestručnim analitičarima često se pominju nerealistična rešenja poput korišćenja radarskih sistema na aerostatima. Teoretski, podizanje radara na aerostatima moglo bi da poboljša domet detekcije, ali bi u praksi zahtevalo hiljade aerostata, svaki sa posadom i potrebnom infrastrukturom, što je logistički i finansijski neizvodljivo.
Takođe, radarski sistemi konstruisani za rad sa tla ne mogu jednostavno da se prenesu na aerostat, jer bi detektovali objekte na tlu kao potencijalne pretnje, što bi izazvalo ozbiljne operativne probleme.
Pored toga, sve češće se pominju „mobilne grupe sa mitraljezima“ kao rešenje za obaranje dronova. Ipak, ovo nije realna opcija u urbanim sredinama, jer bi masovna upotreba vatrenog oružja izazvala kolateralnu štetu, a efikasnost mitraljeske vatre protiv modernih dronova je mala.
Slična situacija važi i za reaktivaciju starih protivvazdušnih sistema kao što je „Šilka“ – oni nisu efikasni protiv novih generacija bespilotnih letelica.
Takođe, sredstva elektronskog ratovanja (REB) nisu svemoguća. Iako su efikasna protiv nekih tipova dronova, moderni autonomni dronovi sve više koriste napredne sisteme inercijalne navigacije, koji ne zavise od GPS signala, što ih čini otpornim na elektronska ometanja.
Rusija se oslanja na proverena protivvazdušna sredstva, pre svega na sisteme kratkog i srednjeg dometa poput „Pancir-S“, „Tor“, i njihovih modernizovanih verzija. Posebno je značajan „Pancir-SMDE“, novi model sa unapređenim mogućnostima u borbi protiv dronova.
Ovaj sistem koristi posebno dizajnirane minijaturne rakete, optimizovane za neutralizaciju malih i sporih ciljeva poput bespilotnih letelica.
Za borbu protiv BPL su najefikasniji upravo zenitno-raketni sistemi. Rakete lansirane sa sistema „Buk“, „S-350“, pa čak i „S-400“, iako prvenstveno namenjene većim ciljevima, takođe mogu biti korišćene protiv određenih vrsta dronova, naročito kada se nalaze u blizini ključnih objekata.
S obzirom na intenzitet dronovskih napada, sve je izglednije da će Rusija uvesti reforme u svoje protivvazdušne snage. Vojni analitičari smatraju da bi moglo doći do obnavljanja nezavisnih Vojnih PVO snaga, koje bi uključivale specijalizovane jedinice borbene avijacije za odbranu vazdušnog prostora.
Masovna upotreba dronova od strane Ukrajine, uz podršku Zapada, pokazuje koliko su bespilotne letelice postale važan segment savremenog ratovanja.
Ipak, Rusija ima dokazane kapacitete da se uspešno nosi sa ovom pretnjom. Uprkos fizičkim ograničenjima radarske pokrivenosti i specifičnim tehnikama ukrajinskih snaga, ruski PVO sistemi su se pokazali kao izuzetno efikasni.
Budući razvoj odbrane od dronova u Rusiji verovatno će se fokusirati na dalju modernizaciju „Pancira“ i „Tora“, kao i na poboljšanje detekcije ciljeva niskog profila.
Takođe, moguće je da će se vratiti koncept posebnih PVO avijacijskih eskadrila koje bi mogle efikasno patrolirati i presretati dronove u vazdušnom prostoru.
Ono što je sigurno, jeste da ni jedna država na svetu ne može uspostaviti apsolutno hermetički zatvoreni vazdušni prostor, ali Rusija svojim tehničkim i organizacionim kapacitetima pokazuje da može minimizirati pretnju i uspešno obezbediti ključne gradove i objekte od napada neprijateljskih bespilotnih letelica.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
