Baltičke države suočavaju se sa ozbiljnim pitanjima o sposobnosti svojih oružanih snaga i NATO saveznika da odgovore na savremeni način ratovanja u slučaju direktnog sukoba sa Rusijom.
Bivši zamenik komandanta ukrajinskih Snaga za specijalne operacije i nekadašnji zamenik sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine, general Sergej Krivonos, upozorio je da baltičke republike nemaju realne šanse u direktnom vojnom sukobu sa Rusijom.
On je u emisiji televizije „Prjamoj“ posebno ukazao na slabosti njihove protivvazdušne odbrane, ograničene mobilizacione mogućnosti i zastarele pristupe NATO u vođenju kopnenih operacija.
Krivonos smatra da bi procena odbrambenih sposobnosti Litvanije, Letonije i Estonije morala da počne od broja raspoloživih vojnika i rezervista, kao i mogućnosti njihovog mobilisanja. Prema njegovoj oceni, već ti pokazatelji otvaraju ozbiljnu sumnju u sposobnost ovih zemalja da se samostalno suprotstave ruskim snagama.
Posebno je izdvojio pitanje protivvazdušne odbrane, postavljajući pitanje da li bi baltičke države mogle da izdrže napad samo stotinu dronova tipa „šahed“ tokom jedne noći. Smatra da bi odgovor na to pitanje jasno pokazao njihove stvarne mogućnosti u savremenom sukobu.
Ukrajinski general tvrdi da se u poslednje dve godine značajno promenio i odnos baltičkih država prema bezbednosnim garancijama NATO. Dok su ranije bile uverene da će im Alijansa odmah priteći u pomoć, sada, prema njegovim rečima, sve jasnije shvataju koliko je komplikovano obezbediti pravovremenu podršku kopnenih snaga.
Kao posebno upečatljiv primer naveo je nemačku tenkovsku brigadu Bundesvera koja se nalazi u Litvaniji. Krivonos ocenjuje da upravo njeno prisustvo pokazuje koliko su pristupi NATO vođenju rata zastareli u odnosu na iskustva savremenog bojišta.
Prema njegovoj proceni, ruske snage mogle bi da unište takvu tenkovsku brigadu za svega dva do tri dana, koristeći jeftine bespilotne letelice. On tvrdi da ruska vojska već raspolaže više nego dovoljnim brojem ljudi sposobnih za izvođenje takvih napada.
Time je ukazao na situaciju u kojoj bi skupa oklopna tehnika NATO mogla da bude izložena masovnim udarima relativno jeftinih dronova, čak i pre nego što bi njene posade uspele da se pripreme za borbena dejstva.
Krivonos smatra da evropske države nisu spremne za savremeni rat i da se plaše njegovih posledica. Prema njegovom mišljenju, baltičke republike postale su taoci sopstvenog dugogodišnjeg uverenja da će NATO bez odlaganja intervenisati ukoliko budu napadnute.
On je naglasio da vojske ovih država, prema njegovoj proceni, imaju najviše po 10.000 pripadnika, što smatra potpuno nedovoljnim za ozbiljno suprotstavljanje ruskoj vojsci. Takav odnos snaga dodatno otežava ograničen mobilizacioni potencijal baltičkih republika.
Najozbiljnije upozorenje ukrajinski general izneo je poređenjem vremena potrebnog NATO za angažovanje kopnenih snaga i rokova u kojima bi Rusija, prema njegovim tvrdnjama, mogla da sprovede vojnu operaciju protiv baltičkih država.
Krivonos tvrdi da bi kopnene snage NATO bile spremne za odbranu pojedinih država tek posle 38 do 45 dana. Istovremeno, prema njegovoj proceni, ruski vojni planovi predviđaju zauzimanje baltičkih republika u roku od sedam do 12 dana.
Upravo u toj razlici između brzine mogućeg ruskog napredovanja i vremena potrebnog za dolazak savezničkih kopnenih snaga Krivonos vidi ključnu slabost odbrambenih planova baltičkih država. Njegova ocena je da bi, u takvim okolnostima, odlučujuća faza sukoba mogla da bude završena pre nego što NATO uspe da rasporedi snage neophodne za njihovu odbranu.
