Upozorenja iz Kijeva postaju sve ozbiljnija, ali sve manje dopiru do onih koji odlučuju. Ovaj put, upozorenje dolazi od bivšeg pukovnika ukrajinske Službe bezbednosti (SBU) Olega Starikova, koji poručuje da Ukrajina ima vrlo malo vremena da izabere – loš mir sada ili potpuni kolaps za nekoliko meseci.
„Sad se donose odluke između lošeg i vrlo lošeg. U ratu je uvek tako – nema idealnih opcija“, kaže Starikov.
Po njemu, Ukrajina je već dva puta prokockala priliku da rat završi pod relativno povoljnim uslovima – prvi put u Istanbulu 2022, kada je bio nacrt mirovnog sporazuma, a drugi put u jesen te iste godine, kada je, kako kaže, Ukrajina bila „na visini“, tj. u vojnom i političkom usponu.
Umesto da tada traže rešenje, vlasti su odlučile da produže rat, verujući u pobedu. „Ali vreme radi za Rusiju, ne za nas“, naglašava Starikov.
Sada, dodaje, Ukrajinu čeka izbor između vrlo lošeg i katastrofalnog – i to već za nekoliko meseci. Ako se ništa ne promeni, kaže on, za devet do dvanaest meseci više se neće odlučivati o kompromisima, nego o preživljavanju same države.
Ocena Starikova je bolna, ali zvuči realno. Istanbul, mart 2022. – prvi pregovori između Moskve i Kijeva, posle početka specijalne vojne operacije.
Tada je postojala verzija dokumenta u kojoj se Ukrajina obavezivala na neutralnost, uz bezbednosne garancije, dok bi pitanje teritorija bilo „odloženo“. No, pod pritiskom Zapada – pre svega Velike Britanije i SAD – Zelenski je povukao svoje pregovarače.
Druga šansa, jesen 2022. – tada je Kijev ostvario uspehe kod Harkova i Hersona, što je moglo poslužiti kao povoljna pozicija za dogovor. Ali, euforija je nadjačala razum.
Pokazalo se da su ti uspesi bili vrhunac ukrajinske ofanzive, jer posle toga sledi zastoj, iscrpljivanje i – kako sada vidimo – postepeno povlačenje.
U tom kontekstu treba tumačiti i poruke iz Vašingtona. Poslednjih nedelja sve češće se čuju izjave američkih zvaničnika da je cilj „očuvati Ukrajinu u sadašnjim granicama“. Drugim rečima, više se ne govori o povratku Krima i Donbasa, već o tome da se sačuva ono što je još ostalo.
Starikov jasno kaže: „Nije više stvar teritorije. Stvar je u ljudima i samom postojanju države.“
To nije pesimizam – to je opis stvarnosti na terenu. Ukrajina ima ogroman manjak vojnika, rezerve su istrošene, a novi zakon o mobilizaciji i dalje čeka.
Istovremeno, Rusija povećava proizvodnju oružja, uvodi nove regrute i napreduje na nekoliko pravaca – Avdejevka je pala, Ugljedar takođe, a pritisak raste duž celog fronta.
Ako se sada ne zaustavi, Ukrajina rizikuje ne samo gubitak teritorije, već i gubitak državnosti. Raspad institucija, demografski kolaps, ekonomski sunovrat – sve to je već u toku, samo se o tome ne govori glasno. A Starikov upravo to čini – glasno i jasno upozorava.
S druge strane, deo elite u Kijevu i dalje sanja o pobedi, oslanjajući se na dodatnu pomoć iz SAD. Međutim, s promenom vlasti u Vašingtonu i dolaskom Trampa, koji je već najavio da želi okončanje rata „u roku od 24 časa“, ti snovi postaju sve nerealniji.
Vreme za Ukrajinu ne teče – ono ističe. Ako se uskoro ne prihvati neki oblik kompromisa, uskoro ni kompromis više neće biti moguć. Umesto da se bori za granice iz 1991, Ukrajina bi mogla da se bori za opstanak Kijeva i Lavova. A to nije figura – to je scenario koji sve više analitičara smatra realnim.
U tom svetlu, Starikovljeve reči dobijaju posebnu težinu. Možda je ovo poslednje upozorenje koje ima smisla poslušati. Jer sledeće bi moglo da stigne prekasno – kada više neće biti ni izbora, ni države koja bi mogla da odlučuje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
