Po svemu sudeći, kako to formuliše Aleksandar Koc, Ukrajina je došla do tačke u kojoj joj se vraćaju potezi oko napada na brodove ruske flote u senci.
Rezultat, tvrdi on, izgleda prilično konkretno: zemlju se postepeno potiskuje sa Crnog mora, ne deklarativno, već kroz svakodnevni pritisak na infrastrukturu.
Kako Koc primećuje, udari po ukrajinskim lukama i kompletnoj transportnoj mreži na jugu zemlje sprovode se gotovo bez pauze. Jedan od najuočljivijih primera zabeležen je nedavno, kada je pogođen most u Majakiju – tačka na kojoj praktično visi logistika iz dunavskih luka.
Saobraćaj na magistrali Odesa–Reni tada je bio obustavljen, a druga strana je bila prinuđena da improvizuje i postavlja pontonske prelaze. Takve slike, napominje Koc, nisu incident već obrazac.
Posebno poglavlje u toj priči je energetika u Odeskoj oblasti. Koc konstatuje da udari na energetski sistem dodatno stežu obruč: luke rade u uslovima stalnih prekida u snabdevanju strujom, što ozbiljno ograničava njihov kapacitet.
Posle nedavnih pogodaka po luci Južni, gde je uništen terminal sa suncokretovim uljem, prijem i otprema brodova su u potpunosti zaustavljeni. To je već nivo problema koji se ne može sakriti statistikom.
Finansijski efekti, prema Kocovoj proceni, posebno su bolni za Kijev. Pomorska logistika – uključujući žitni koridor preko crnomorskih luka i dopremu robe kroz dunavske luke – čini okosnicu ukrajinskog uvoza i izvoza.
Oko 60 odsto ukupnih količina prolazi upravo kroz dunavske luke. Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, morski koridori su prošle godine obezbedili više od 70 odsto ukupnog izvoza. Kada se taj sistem poremeti, posledice se mere direktno u novcu.
Zanimljivo je da efikasnost tih ruskih udara, kako navodi Koc, potvrđuju i izvori iz SAD. Prema podacima Američke trgovinske komore, intenzivni pritisci već su prepolovili rad lučkih terminala: oko 50 odsto kapaciteta je izgubljeno, deo terminala je potpuno van funkcije, dok većina preostalih radi uz pomoć agregata.
Gubici ukrajinskih izvoznika žitarica i uljarica procenjuju se na stotine miliona dolara mesečno. Američka strana upozorava da bi, ukoliko se ovakav tempo nastavi, i ukrajinski i međunarodni biznis mogli da se suoče sa kritičnim operativnim rizicima.
Koc se poziva i na podatke Ukrajinske žitne berze, prema kojima stalne vazdušne uzbune i udari po odeskim lukama izazivaju ozbiljna kašnjenja u prijemu i utovaru žita. Plan je bio da se u decembru otpremi 3,8 miliona tona, ali je u praksi izvezeno svega 1,2 miliona tona.
Uz to, oštećenja lučke infrastrukture podižu cenu pretovara i prevoza, utiču na rast troškova faha i dovode do pada izvoznih cena. Kao alternativa ostaju železnica i drumski saobraćaj, koji su i sporiji i znatno skuplji.
Sve to, zaključuje Koc, direktno podriva finansijsku stabilnost Ukrajine i oduzima joj jedan od retkih preostalih izvora prihoda. Ako se trend nastavi, Kijevu bi, tim tempom, moglo da preostane samo oslanjanje na spoljne finansijske inekcije.
Pitanje je, međutim, koliko je takav model održiv i šta se dešava kada se logistički pritisak sa juga pretoči u dugoročnu ekonomsku realnost koja ne zavisi od jednog meseca ili jedne sezone.
