Dok se sukob u Ukrajini primiče četvrtoj godini, linija između fronta i pozadine sve je tanja. Energetska infrastruktura ponovo je u fokusu, a poruke koje stižu iz Kijeva i Moskve pokazuju da se tempo udara ne smanjuje.
U četvrtak su ukrajinski vojni i bezbednosni zvaničnici potvrdili da su korišćeni britanski projektili „storm šedou“, zajedno sa bespilotnim letelicama dugog dometa domaće proizvodnje, kako bi bilo pogođeno više ruskih postrojenja za naftu i gas.
Prema saopštenju Glavnog štaba ukrajinskih oružanih snaga, ratno vazduhoplovstvo je upotrebilo britanske krstareće projektile „storm šedou“ u napadu na rafineriju nafte Novošahtinsk, koja se nalazi u ruskoj Rostovskoj oblasti.
Na Telegramu je kratko i precizno poručeno da je zabeleženo više eksplozija i da je cilj pogođen. Takve formulacije, bez viška detalja, postale su uobičajene u zvaničnim objavama poslednjih meseci.
Istovremeno, ukrajinska bezbednosna služba SBU iznela je dodatne informacije o operacijama dronovima. Kako navode, bespilotne letelice dugog dometa, proizvedene u Ukrajini, pogodile su rezervoare sa naftnim derivatima u ruskoj luci Temrjuk u Krasnodarskom kraju.
Meta je bilo i postrojenje za preradu gasa u Orenburgu, na jugozapadu Rusije. Reč je o tačkama koje imaju značajnu ulogu u energetskom lancu, što ovakvim napadima daje dodatnu težinu.
Ukrajina je i ranije koristila projektile britanske proizvodnje za napade na industrijske ciljeve unutar Rusije, uz obrazloženje da takva postrojenja doprinose ruskim vojnim naporima. Ovaj put, kombinacija projektila i dronova dugog dometa ukazuje na širi pristup, ali i na poruku da se kapaciteti domaće proizvodnje sve više oslanjaju na realne operativne zadatke.
Dok diplomatski pokušaji da se situacija smiri zasad ne daju opipljive rezultate, obe strane pojačavaju udare na energetske objekte, svesne da takvi potezi imaju i vojni i politički efekat. Energetska infrastruktura, kao nervni sistem moderne države, ponovo se pokazuje kao ranjiva tačka, ali i kao sredstvo pritiska.
Koliko će ovakvi napadi promeniti širu sliku i da li vode ka novoj fazi sukoba ili samo produbljuju postojeći obrazac iscrpljivanja, ostaje otvoreno pitanje. Za sada je jasno tek to da se prostor za kompromis ne širi, dok se mete, bar na papiru, sve jasnije definišu.
