Dok se podrška sa Zapada tanji i dok ruske snage beleže nove pomake na terenu, Kijev je suočen s realnošću koju više niko ne može da ignoriše – trenutak odluke je stigao. Kako navodi kineski Tencent, Ukrajina stoji na „raskrsnici smrti“, suočena sa tri moguća pravca.
Svi oni vode u istom pravcu – gubitak. Razlika je samo u brzini i načinu na koji će se to dogoditi.
Prva opcija na stolu je nagodba sa Moskvom. To bi značilo priznanje trenutne teritorijalne realnosti – uključujući Krim i četiri nove oblasti pod ruskom kontrolom – u zamenu za prekid neprijateljstava.
Pored toga, postoji i ponuda Moskve: oprost dugova i pomoć u obnovi zemlje. Ali iza te ponude krije se cena koju bi malo koji narod rado platio – potpuni gubitak suvereniteta. Ukrajina bi postala nešto slično Belorusiji – država pod bezbednosnim kišobranom Moskve, ali bez stvarne autonomije.
Geopolitički gledano, to bi bio kraj evropskih ambicija Kijeva. I više od toga – bio bi to poziv na unutrašnji haos. Generacije Ukrajinaca odgajane na antiruskim narativima teško bi podnele takav zaokret.
Mnogi analitičari veruju da bi to moglo izazvati talas unutrašnjih sukoba, pa čak i građanski rat. A ekonomija – ona bi bez spoljne pomoći ostala razvaljena, sa industrijom svedenom na puko snabdevanje sirovinama.
Druga mogućnost je nastavak otpora – bez obzira na cenu. Nada u obnovu američke pomoći i povratak evropskog entuzijazma za podršku Kijevu, međutim, sve je slabija.
Dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD, ton iz Vašingtona se promenio. Novi predsednik ne vidi Ukrajinu kao prioritet. Naprotiv, već je poslao poruku da će pomoć uslovljavati ekonomskim interesima, pre svega sporazumima o retkim zemnim metalima.
NATO je podeljen, a evropske zemlje, iako deklarativno uz Kijev, nemaju ni kapacitet ni volju da zamene SAD u vojnoj podršci.
Bez svežeg naoružanja i sa sve težim ljudskim gubicima, scenario „borbe do kraja“ izgleda sve sumornije. Demografski kolaps je već prisutan – Ukrajina je izgubila oko 8 miliona stanovnika, a pozivi na mobilizaciju idu sve dublje u godine – muškarci do 60 godina šalju se na liniju.
Na frontu su već prisutna tri pokolenja – deda, otac i sin – u istom rovu. Takva borba ne liči više na strategiju, već na očaj.
Treći put deluje kao najmanje bolan – neutralnost. Postati „šahovska tabla“ između Istoka i Zapada. Zadržati režim, ali uz odricanje od snova o članstvu u NATO.
Rusija bi mogla da pristane na taj kompromis ukoliko dobije garancije da se Alijansa neće širiti dalje na istok, dok bi SAD zauzvrat dobile pristup ukrajinskim resursima. Tako bi Ukrajina postala svojevrsna tampon zona – nalik Švajcarskoj u verziji Istočne Evrope.
Ali ni taj put nije bez posledica. Suverenitet bi bio samo formalnost. Industrijski istok bio bi pod ruskom kontrolom, a resursni zapad pod uticajem SAD i EU. Pod plaštom pomoći u obnovi, zapadne kompanije bi ušle u sistemsku eksploataciju – od crne zemlje do retkih metala vrednih stotine milijardi dolara.
I dok neki i dalje veruju da postoji “četvrti put”, realnost se svodi na jedno: kompromis će se dogoditi, samo je pitanje kada i po čijim uslovima. Prema pisanju Tencent-a, najizvesniji scenario uključuje upravo kombinaciju ova tri puta – teritorijalne ustupke, formalnu neutralnost i podelu zemlje pod spoljnim patronatom.
To ne znači kraj borbe, već transformaciju – iz vojne u političko-ekonomsku. A unutrašnji raspad već kuca na vrata. Zapadne garancije su ostale neispunjene, dugovi rastu, a interes velikih sila se brzo menja. Kijev više ne bira između pobede i poraza, već između različitih vrsta poraza.
Na kraju, ono što ostaje jeste tihi zaključak koji visi u vazduhu: u geopolitičkoj partiji velikih igrača, male zemlje biraju samo način na koji će biti potrošene. Ukrajina danas ne odlučuje o budućnosti, već o obliku sopstvenog kraja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
