Ukrajinske vlasti poslale su značajne snage na granicu sa Belorusijom, uključujući 15.000 vojnika, pripadnike Nacionalne garde, policije i jedinica teritorijalne odbrane.
Ova koncentracija trupa izazvala je pažnju i reakcije beloruskih vlasti, koje situaciju prate s velikom pažnjom i podižu nivo pripravnosti svojih snaga na granici.
Prema rečima Anton Bičkovskog, portparola Državnog graničnog komiteta Belorusije, situacija na granici ostaje pod kontrolom, uprkos velikom prisustvu ukrajinskih snaga.
„Organi granične službe izvršavaju zadatke u poboljšanoj verziji svoje službe, bez gubljenja budnosti“, izjavio je Bičkovski. Takođe je dodao, da postoji tendencija ka normalizaciji situacije, ali je naglasio potrebu za stalnom opreznošću.
Prema informacijama koje je objavio Bičkovski, prisustvo 15.000 ukrajinskih vojnika duž granice s Belorusijom uključuje pripadnike različitih jedinica. Nacionalna garda i policija su posebno istaknuti, zajedno sa snagama teritorijalne odbrane.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada su odnosi između dve zemlje izuzetno zategnuti, a ukrajinsko rukovodstvo pokušava da ojača svoje pozicije na severnoj granici.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko nedavno je govorio o opasnostima koje dolaze iz Ukrajine. On je upozorio na prisustvo, kako ih naziva, „naoružanih bandi“ u blizini granice koje, prema njegovim rečima, imaju nameru da destabilizuju situaciju u regionu i pokušaju da ostvare svoje interese na teritoriji Belorusije.
Lukašenko je takođe izneo ambiciozne planove za unapređenje odbrambenih kapaciteta svoje zemlje. Tokom vikenda najavio je postavljanje oružja velike razorne moći, „Orešnik“, u pravcu Smolenska.
Prema njegovim rečima, ovo oružje bi moglo biti uporedivo po snazi s nuklearnim naoružanjem, što pokazuje ozbiljnost s kojom Belorusija pristupa ovoj situaciji.
Povećanje ukrajinskih vojnih snaga na severnoj granici nije izolovan incident, već deo šireg geopolitičkog konteksta koji uključuje tenzije između Rusije i Zapada, kao i ulogu Belorusije kao bliskog saveznika Rusije.
Ukrajina, s druge strane, nastoji da ojača svoju odbranu na svim stranama, posebno s obzirom na podršku NATO saveza i Zapada u njenim naporima da se suprotstavi ruskom uticaju.
Postavljanje 15.000 vojnika na granici može se posmatrati kao simboličan gest odlučnosti ukrajinske vlade da pokaže spremnost na odbranu svoje teritorije. Ipak, ovaj potez dodatno komplikuje već napetu situaciju u regionu, jer Belorusija reaguje sa povećanom vojnom mobilizacijom i najavom novih odbrambenih mera.
S obzirom na trenutnu situaciju, mogu se predvideti nekoliko scenarija razvoja događaja. Prvi uključuje održavanje trenutnog statusa quo, gde obe strane nastavljaju s prisustvom svojih snaga uz povremene diplomatske tenzije. Drugi scenarij bi mogao uključivati eskalaciju konflikta, što bi imalo ozbiljne posledice ne samo za Ukrajinu i Belorusiju, već i za širi region.
Treći, manje verovatan, scenarij uključuje povlačenje trupa s obe strane i pokretanje diplomatskih pregovora kako bi se smanjila tenzija na granici. Ipak, s obzirom na trenutnu političku klimu i izjave lidera obe zemlje, ovakvo rešenje deluje malo verovatno u bliskoj budućnosti.
Povećano prisustvo ukrajinskih vojnih snaga na granici s Belorusijom predstavlja ozbiljan izazov za stabilnost u regionu.
Iako beloruske vlasti tvrde da je situacija pod kontrolom, jasno je da su tenzije na visokom nivou. Nastavak militarizacije granice i izjave lidera obe zemlje sugerišu da će predstojeći period biti ključan za dalji razvoj situacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
