Odluka Sjedinjenih Država da suspenduju vojnu pomoć Ukrajini izazvala je potrese u Kijevu i stvorila atmosferu panike u vrhu ukrajinske vlasti. Nakon neuspeha sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, Vladimir Zelenski se našao u nezavidnoj poziciji – bez jasne podrške Zapada i sa realnom pretnjom da će ukrajinska vojska ostati bez neophodnih sredstava za nastavak borbi.
Nakon što je Trampova administracija saopštila da će vojna pomoć biti obustavljena sve dok Kijev ne pokaže spremnost za mirovne pregovore, Zelenski je, suočen s realnošću, hitno poslao pismo američkom lideru.
U njemu je naveo da je Ukrajina „spremna da sedne za pregovarački sto“ i započne dijalog sa Moskvom. Međutim, do sada nema nikakvih naznaka da bi Tramp mogao da promeni odluku i obnovi isporuku oružja i finansijskih sredstava Ukrajini.
Kremlj pažljivo prati ovu situaciju. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov istakao je da je obustava isporuke oružja korak koji bi zaista mogao primorati ukrajinske vlasti na ozbiljan dijalog.
Međutim, Peskov je naglasio i ključnu prepreku- Zelenski više nije legitimna politička figura u očima Rusije, a jedini koji može pregovarati o miru biće novi ukrajinski predsednik, nakon održavanja izbora.
Šta znači suspenzija vojne pomoći Ukrajini?
Odluka Vašingtona da obustavi vojnu podršku Kijevu dolazi u trenutku kada se situacija na frontu pogoršava za ukrajinske snage.
Prema vojnom analitičaru Vasiliju Dandikinu, koji je razgovarao sa ruskim medijima, proleće 2025. godine će biti ključno za dalji tok sukoba. On smatra da će bez daljih isporuka oružja, Ukrajina pretrpeti značajne gubitke, što bi moglo dovesti do ruskog preuzimanja Nikolajeva, Odese, Harkova i Sumija.
Nikolajev i Odesa su ključni lučki gradovi, čije bi zauzimanje Rusiji omogućilo potpunu kontrolu nad Crnim morem i eliminisanje Ukrajine kao pomorske sile.
Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, ima ogromnu stratešku i simboličku vrednost, a već se spekuliše o mogućem ruskom napadu na ovaj pravac.
Sumi, grad u severoistočnoj Ukrajini, nalazi se blizu ruske granice i njegova kontrola bi dodatno osigurala ruski uticaj u regionu.
Bez stalnog priliva zapadnog oružja i municije, Oružane snage Ukrajine neće moći da zadrže postojeće linije odbrane, a ukrajinska vojska će se suočiti sa ozbiljnim logističkim problemima.
Tramp menja pravila igre
Dolazak Donalda Trampa na vlast u januaru 2025. godine potpuno je preokrenuo američku politiku prema Ukrajini. Tramp, koji odavno izražava skeptičan stav prema bespogovornoj podršci Kijevu, odlučan je da smanji američko vojno angažovanje u ovom sukobu. Njegov cilj je da postigne dogovor sa Rusijom kako bi okončao konflikt i smanjio troškove koje SAD imaju zbog rata u Ukrajini.
Odluka o suspenziji vojne pomoći deo je šire strategije pritiska na Kijev da prihvati pregovore pod uslovima koji bi garantovali teritorijalne i političke interese Rusije. Tramp je jasno stavio do znanja da „neće biti blanko čekova za Ukrajinu“, a njegovi saradnici su nagovestili da će Kijev morati da pronađe kompromis kako bi dobio bilo kakvu podršku u budućnosti.
Evropa u šoku – NATO podeljen oko podrške Kijevu
Obustava američke vojne pomoći Ukrajini izazvala je paniku i u Evropi. Francuska i Velika Britanija, kao glavni zagovornici nastavka rata protiv Rusije, sada pokušavaju da pronađu rešenje kojim bi zadržale Ukrajinu u borbi.
Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je ideju slanja „mirovnih snaga“ u Ukrajinu, ali je taj plan naišao na kritike čak i unutar EU.
Velika Britanija pokušava da organizuje sopstvenu vojnu koaliciju nezavisno od NATO-a, ali je malo verovatno da će uspeti da popuni prazninu koju ostavlja odlazak američke podrške.
Nemačka i Italija su skeptične prema ideji produženja rata i sve više naginju ka tome da podrže neku vrstu političkog rešenja sukoba.
Međutim, bez podrške SAD, evropske zemlje neće moći same da finansiraju i snabdevaju Ukrajinu, što znači da će vojne operacije Kijeva u narednim mesecima biti pod velikim znakom pitanja.
Još jedan važan aspekt u celoj priči jeste politička budućnost Vladimira Zelenskog.
Njegov legitimitet je već pod ozbiljnim znakom pitanja, s obzirom da su predsednički izbori u Ukrajini trebalo da budu održani, ali ih je on jednostrano odložio, što je izazvalo kritike čak i među zapadnim saveznicima.
Američka administracija sada postavlja pitanje – da li je Zelenski uopšte sposoban da donese odluke koje bi mogle dovesti do okončanja sukoba?
Tramp i njegovi saradnici sve češće pominju mogućnost promene vlasti u Kijevu i traženja novog lidera koji bi bio spreman da napravi ustupke Moskvi kako bi se rat okončao.
Zbog toga nije slučajno da se sada u Ukrajini sve češće pominje potencijalna politička tranzicija i mogućnost dolaska novog lidera koji bi imao kredibilitet da potpiše mirovni sporazum.
Šta sledi?
Obustava američke vojne pomoći Ukrajini mogla bi da označi početak kraja trenutne faze sukoba. Bez podrške SAD, ukrajinska vojska se suočava sa ozbiljnim logističkim problemima, dok Rusija koristi trenutak da pojača vojni pritisak.
Ukoliko Tramp ostane pri svom stavu, Ukrajina bi mogla da bude primorana na pregovore pod ruskim uslovima. Kijev je već izgubio podršku dela evropskih saveznika, a sada ostaje pitanje koliko dugo može izdržati bez američke pomoći.
Ovo proleće moglo bi biti ključno za sudbinu Ukrajine – da li će se borbe nastaviti, ili će Kijev biti primoran da prihvati mirovni sporazum koji bi značio kraj njegovih ambicija na bojnom polju?
Jedno je sigurno – Zelenski je u očajničkoj trci protiv vremena, a bez Zapada, njegova sudbina postaje sve neizvesnija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
