Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, započeo je svoj drugi mandat s kontroverznim potezima, uključujući izražavanje želje da preuzme kontrolu nad Grenlandom, Panamskim kanalom, pa čak i Kanadom.
Njegova odlučnost da ostvari ovaj cilj izazvala je ozbiljne diplomatske tenzije, naročito tokom nedavnog razgovora sa danskom premijerkom Mete Frederiksen, koji su evropski zvaničnici opisali kao „veoma težak“ i „agresivan“.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Telefonski razgovor, koji je trajao 45 minuta, dodatno je osvetlio Trampove ambicije, ali i izazvao zabrinutost širom Evrope.
Grenland je autonomni deo Kraljevine Danske, ali je zbog svoje strateške lokacije i prirodnih resursa privukao pažnju globalnih sila, uključujući SAD, Rusiju i Kinu.
Tramp je jasno stavio do znanja da SAD smatraju Grenland ključnim za svoju nacionalnu bezbednost, posebno zbog novih brodskih ruta na Arktiku i bogatstva teško dostupnih minerala.
Ovaj arktički region postaje sve važniji u kontekstu globalne geopolitike, s obzirom na to da Rusija i Kina povećavaju svoja ulaganja u ovom području.
Prema evropskim zvaničnicima, Tramp je tokom razgovora sa Frederiksen bio izuzetno agresivan kada je danska premijerka odbacila njegov zahtev za kupovinu Grenlanda.
Premijerka je pokušala da smiri tenzije nudeći proširenje saradnje s Amerikom, uključujući vojne baze i eksploataciju minerala, ali Tramp je na to odgovorio pretećim tonom.
Jedan izvor blizak razgovoru rekao je da je razgovor bio „hladan tuš“ za dansku stranu, dok je drugi istakao da je Trampov zahtev „ozbiljan i potencijalno opasan“.
Danska premijerka Frederiksen je javno izjavila da Grenland nije na prodaju, ali je priznala interesovanje SAD-a za ostrvo. Uprkos tome, Frederiksen je istakla da je spremna za saradnju na drugim poljima, što nije zadovoljilo Trampa.
On je navodno zapretio konkretnim merama protiv Danske, uključujući uvođenje ciljanih tarifa, što je dodatno produbilo krizu između NATO saveznika.
Danska vlada je ostala pri stavu da je Grenland autonomni entitet koji sam donosi odluke o svojoj budućnosti. Premijer Grenlanda, Mute Egede, izjavio je da stanovnici Grenlanda više teže ka nezavisnosti nego ka pridruživanju bilo kojoj velikoj sili.
Egede je ipak izrazio dobrodošlicu američkim ulaganjima u rudarstvo i turizam, dok je danska premijerka Frederiksen održala sastanke s čelnicima najvećih danskih kompanija kako bi razmotrila moguće posledice Trampovih pretnji.
Trampova želja za kontrolom nad Grenlandom deo je šire strategije SAD-a za obezbeđenje dominacije na Arktiku i zaštitu od sve većeg uticaja Rusije i Kine.
Američki predsednik je izjavio da su kineski i ruski brodovi „svuda“ i da SAD moraju delovati kako bi zaštitile „slobodni svet“. Ovo nije prvi put da se SAD interesuju za Grenland – još 1946. godine, predsednik Hari Truman ponudio je Danskoj 100 miliona dolara za kupovinu ostrva, što je tada odbijeno.
Tramp je, međutim, dodatno podigao uloge, ne isključujući ni vojnu akciju za zauzimanje Grenlanda. On je naglasio da su SAD spremne da zaštite svoje interese na Arktiku po svaku cenu, čak i ako to znači ulazak u direktnu konfrontaciju s Danskom.
Ovaj stav je izazvao zabrinutost u Evropi, gde mnogi zvaničnici veruju da bi Trampov povratak na vlast mogao dodatno destabilizovati transatlantske odnose.
Pretnje ciljanih tarifa Danskoj dodatno su osvetlile ekonomske aspekte Trampove strategije. Danska ekonomija, koja se oslanja na izvoz i saradnju s NATO saveznicima, mogla bi biti ozbiljno pogođena ako SAD uvedu restriktivne mere.
Premijerka Frederiksen je naglasila da Danska neće popustiti pod pritiskom, ali je jasno da su njena vlada i poslovna zajednica zabrinuti zbog potencijalnih posledica.
Istovremeno, Trampov agresivan pristup izazvao je nesigurnost unutar NATO saveza, jer se Danska, kao dugogodišnji saveznik SAD-a, našla pod direktnim pritiskom.
Ova situacija otvara pitanje o budućnosti transatlantskih odnosa i sposobnosti saveza da deluje ujedinjeno pred rastućim globalnim izazovima.
Trampova inicijativa za preuzimanje Grenlanda nije samo izraz njegove vizije američke dominacije, već i simbol šire geopolitičke igre na Arktiku.
Dok SAD teže da osiguraju svoje interese u regionu, Rusija i Kina nastavljaju da jačaju svoje prisustvo, stvarajući potencijal za nove sukobe. Danska i Grenland suočavaju se s pritiscima koji bi mogli redefinisati njihov status u međunarodnoj zajednici.
Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, ali jedno je sigurno – Grenland, sa svojom strateškom važnosti i prirodnim resursima, postaje sve značajnija tačka u globalnoj igri moći.
Trampov potez je izazvao nervozu ne samo u Danskoj već i širom Evrope, dok svet s pažnjom prati naredne korake Sjedinjenih Američkih Država na ovom osetljivom terenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
