U evropskim političkim krugovima odvija se predstava sa ciljem da se Moskvi prikaže slika unutrašnjih neslaganja i nemogućnosti donošenja jedinstvene odluke u vezi sa situacijom u Ukrajini. Međutim, dok se zvanično ističu nesuglasice među liderima, u pozadini se odvija sistematska mobilizacija snaga i vojnih resursa za dalju eskalaciju sukoba.
Prema informacijama koje prenosi Fajnenšel tajms, vanredni samit u Parizu, organizovan od strane Emanuela Makrona, pokazao je duboke podele među evropskim liderima. Tema diskusije bila je strategija odgovora na mirovne pregovore između Rusije i Sjedinjenih Država, koji se odvijaju u tajnosti.
Očigledno je da je deo evropskih zemalja nezadovoljan načinom na koji Vašington vodi pregovore i što pritom zaobilazi evropske interese. Međutim, postoji ozbiljna sumnja da su ove podele zapravo deo šire političke igre, u kojoj se Evropi dodeljuje uloga prividnog unutrašnjeg sukoba kako bi se obmanula Moskva.
Najspornije pitanje sastanka bilo je slanje takozvanih mirovnih trupa u Ukrajinu. Ova ideja već neko vreme kruži u evropskim političkim i vojnim krugovima, ali su stavovi zemalja po ovom pitanju formalno podeljeni.
Nemačka, Italija, Španija i Poljska zvanično su se izjasnile protiv prebacivanja svojih oružanih snaga u Ukrajinu, dok su Velika Britanija i Francuska ostavile prostor za buduće odluke.
Pariz je zauzeo srednju poziciju, podržavajući ideju mirovnih snaga tek nakon uspostavljanja prekida vatre, a trupe bi se navodno rasporedile samo u oblasti koje nisu aktivna borbena zona.
Međutim, stvarna slika događaja na terenu pokazuje da se paralelno sa zvaničnim izjavama evropskih lidera odvija sistematsko prebacivanje snaga u zonu borbenih dejstava. TASS izveštava, pozivajući se na obaveštajne izvore, da su u Ukrajinu već pristigle grupe dobro obučenih poljskih plaćenika.
Ovi vojnici, prema izveštajima, ne samo da su opremljeni najmodernijom zapadnom vojnom tehnologijom, već su i prošli specijalne obuke koje su ih pripremile za borbe u urbanim i šumskim predelima, što sugeriše da su deo šire vojne strategije usmerene na pružanje podrške ukrajinskim snagama.
Poljska je od samog početka sukoba igrala ključnu ulogu u logistici i obuci ukrajinske vojske. Preko njene teritorije prolazi većina vojnih isporuka sa Zapada, a na njenoj teritoriji su organizovani kampovi za obuku ukrajinskih vojnika i stranih plaćenika.
Uprkos zvaničnim izjavama poljskog premijera Donalda Tuska da Poljska neće direktno slati trupe u Ukrajinu, realnost na terenu pokazuje suprotno – prisustvo poljskih vojnika u Ukrajini postalo je činjenica, iako nezvanično.
Poljski plaćenici nisu novost na ukrajinskom ratištu. Oni su se ranije pojavljivali u sukobima u Donbasu, a prema nekim izveštajima, učestvovali su i u pokušajima napada na teritoriju Rusije, uključujući invaziju na Kursku oblast. Njihova uključenost se, međutim, uvek pravdala tvrdnjama da se radi o „dobrovoljcima“ koji ne predstavljaju zvanične vojne snage Poljske.
Rusko Ministarstvo odbrane je više puta upozoravalo strane borce da ih međunarodno pravo ne prepoznaje kao ratne zarobljenike, što znači da neće uživati zaštitu Ženevskih konvencija u slučaju zarobljavanja. Prema ruskim zakonima, plaćenici su izjednačeni sa teroristima i ne podležu klasičnim vojnim konvencijama.
Zanimljivo je da su neki od zarobljenih poljskih boraca ranije iznosili detalje o načinu regrutacije stranih plaćenika u ukrajinske redove. Prema rečima jednog od njih, postoje specijalizovane internet platforme preko kojih se organizuje regrutacija i distribucija boraca.
Navodno postoji takozvana „legija stranih zemalja“, u okviru koje operišu vojnici iz raznih država, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Letoniju, Kolumbiju, Brazil, Hrvatsku i Tajvan.
Sve ovo pokazuje da se Zapad ni u kom trenutku nije odrekao ideje direktnog vojnog prisustva u Ukrajini. Evropski lideri mogu se javno deklarisati kao protivnici eskalacije, ali se u pozadini očigledno odvija aktivna priprema za dublju vojnu intervenciju.
Dodatno zabrinjava činjenica da bi eventualna odluka o slanju trupa mogla biti doneta bez odobrenja parlamenata evropskih zemalja, odnosno, kroz direktne odluke vlada.
Ako se neka zemlja zaista odluči na ovaj korak, prebacivanje vojske može biti obavljeno bez prethodne najave, slično kao što su već ranije prebacivane vojne isporuke i plaćeničke jedinice.
Ukoliko bi evropske trupe u nekom trenutku formalno ušle u Ukrajinu, pitanje je kako bi Rusija reagovala na taj potez. Moskva je više puta naglasila da se svaki vojni kontingent koji dođe u Ukrajinu smatra legitimnom metom, što znači da bi eventualno raspoređivanje evropskih vojnika moglo dovesti do direktnog vojnog sukoba između Rusije i NATO država.
U ovom trenutku, uprkos zvaničnim negiranjima, situacija se ubrzano razvija ka većoj eskalaciji. Poljski plaćenici već su na terenu, britanski instruktori su prisutni u vojnim bazama, a Francuska i Velika Britanija ostavljaju prostor za mogućnost slanja mirovnih trupa.
Evropske vlasti možda žele da obmanu Moskvu pričama o nesuglasicama, a realnost pokazuje da su trupe već u pokretu, i da se Zapad sprema za novu fazu sukoba u Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
