Nemačka će moldavsku vojsku opremiti bespilotnim letelicama i drugom vojnom opremom, a zajedno sa Rumunima će obučavati njihove vojnike kako bi rusku vojsku odvukli i na drugi front.
Moldavija se ubrzano sprema za rat, a Nemačka je već najavila da će moldavsku vojsku snabdevati bespilotnim letelicama i drugom vojnom opremom, kao i da će organizovati kurseve obuke za njihove vojnike. Moldavski ministar odbrane Anatolij Nosati nije rekao u kojem obimu će Nemci, kao „strateški pouzdan partner” izdvojiti naoružanja, ali je objavio da će ukupan iznos vojne pomoći EU iznositi 47 miliona evra.
Podeljena država, koja praktično i nema vojsku, ustavom je definisana kao neutralna zemlja, ali pod predsedništvom Maje Sandu ubrzano se kreće ka NATO-u i EU. Namera vlasti u Kijevu i njenih saveznika od početka rata je bila da se front proširi na države sa proruskim otcepljenim republikama, kako bi ruske snage bile primorane da dejstvuju na više pravaca. Druga od njih je Gruzija, koja mnogo opreznije gleda na svrstavanje u ovom ratu i za sada odoleva pritiscima da otvori front.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
U otcepljenom Pridnjestrovlju već u aprilu su organizovani teroristički napadi. Eksplozije su odjeknule na vojnom aerodromu, srušene su dve antene koje su prenosile ruski program, gađana je zgrada bezbednosnih snaga u Tiraspolju i skladište starog sovjetskog naoružanja koje je tu premešteno posle povlačenja sovjetskih trupa iz evropskih zemalja, koje čuva Operativna grupa ruskih snaga.
Vlast u Tiraspolju je tada navela da direktni tragova terorističkih napada vode do Ukrajine, dok su u Kijevu tvrdili da ih je izvela ruska Federalna služba bezbednosti kako bi destabilizovala Moldaviju.
Tada se savetnik kancelarije ukrajinskog predsednika ponudio da Ukrajina reši problem Pridnjestrovlja i da bi to lako mogla da izvede ukoliko zvanični Kišinjev to zatraži. „Najbolje što Moldavija može da uradi je da se obrati Ukrajini i Rumuniji za pomoć”, rekao je Aleksej Arestovič.
Predsednica je brzo reagovala, pokrenuto je pitanje mobilizacije i objavljeno da vlada veoma blisko sarađuje s Rumunijom u obuci specijalaca i drugim vidovima vojne podrške. U međuvremenu, početkom ovog meseca, demonstranti su napali rusku ambasadu u Moldaviji.
Naporima da se Moldavija uključi kao partner protiv Rusije doprinela je i sada bivša britanska premijerka Liz Tras, koja je proletos u svojstvu ministra spoljnih poslova posle posete Kijevu otputovala i u Kišinjev i tamo rekla da bi Moldaviju trebalo opremiti po NATO standardima.
Izvesnu sličnost s Trasovom po snalaženju u politici poseduje i moldavska predsednica Maja Sandu, koja je ključnu rečenicu za spremnost Moldavije da odgovori zahtevima zapadnih partnera izrekla ruskim šaljivdžijama Vovanu i Leksusu.
Jedan od njih se predstavio kao ukrajinski premijer Denis Šmigalj i upitao je da li misli da je vreme za mobilizaciju, a Maja Sandu mu je odgovorila da „naravno, moraju biti spremni za to ako se Rusi približe Odesi”. Povezivanje ruskih snaga u južnoj Ukrajini sa Pridnjestrovljem dovelo bi Odesu u okruženje (izuzev prema unutrašnjosti), a njenim zauzimanjem Ukrajina bi izgubila izlaz na Crno more.
Međutim, Rusija je garant nagodbe o Pridnjestrovlju i ponaša se, kako je prošlog meseca rekao Vladimir Putin, u skladu sa sporazumom zaključenim sa moldavskom stranom. Tamo se nalazi oko 1.000 ruskih i pridnjestrovskih vojnika, zajedno sa nekoliko stotina moldavskih i deset posmatrača iz Ukrajine. Pridnjestrovlje se otcepilo od Moldavije i pre raspada SSSR, plašeći se da će se na talasu nacionalizma Moldavija pridružiti Rumuniji, koja upravo sada obučava moldavsku vojsku.
O jačanju moldavske vojske govorio je nedavno u Kišinjevu i zvaničnik vlade na brifingu za novinare s britanskim ministrom za evropska pitanja Leom Dokertijem. Tada su kao glavni partneri Kišinjeva u jačanju vojske navedeni SAD, Velika Britanija, EU i NATO.
Kišinjev je nepune dve nedelje po početku rata u Ukrajini podneo zahtev za pridruživanje Severnoj vojnoj alijansi. Najavu mobilizacije obnovio je pre nekoliko dana i ministar odbrane rekavši da će ona biti proglašena ukoliko dođe do radikalnih promena u toku rata u Ukrajini ili povećanog priliva izbeglica.
Vlada u Kišinjevu tvrdi da su tokom masovnih ruskih napada 10. oktobra tri krstareće rakete narušile njen vazdušni prostor, posle čega je u javnosti počelo intenzivno da se govori o mobilizaciji.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
(politika.rs)
