Protivvazduhoplovne raketne jedinice iz Rusije u zonu koja je poslednjih meseci bila neuralgična tačka u odnosima između Minska i EU
Diplomatski, vojni i ekonomski odnosi Belorusije i Ruske Federacije zabrinjavaju evropske države i SAD, koje sankcijama pokušavaju da izdejstvuju pad režima Aleksandra Lukašenka.
Zato je posebnu pažnju izazvala subotnja vest beloruskog ministarstva odbrane da su ruske protivvazduhoplovne raketne jedinice doputovale u Belorusiju kako bi uspostavile centar za obuku u Grodnu, gradu u blizini granice s Poljskom i Litvanijom.
Ova granica je poslednjih meseci postala neuralgična tačka u odnosima između Belorusije i EU. Donedavno se preko belorusko-litvanske granice odvijao prelazak ilegalnih migranata iz Iraka, a sada su na poljsko-beloruskoj granici desetine Avganistanaca „uhvaćene” na ničijoj zemlji, pošto Poljska neće da ih primi.
Belorusko ministarstvo odbrane je na društvenim mrežama saopštilo da je odluka o uspostavljanju zajedničkih vojnih centara ruskih i beloruskih trupa dogovorena na razgovorima vojnih zvaničnika u martu u Moskvi. Ministarstvo je saopštilo i da očekuje da ruski borbeni avioni Su-30SM 3. septembra stignu u Belorusiju. Broj aviona i brojnost raspoređenih trupa nisu obelodanjeni.
Litvanija i Poljska su dve države iz susedstva Belorusije koje su se veoma istakle u podršci opoziciji koja ne priznaje rezultate predsedničkih izbora iz avgusta prošle godine. U Poljskoj se nalazi grupa BIPOL, koju čine bivših beloruski bezbednjaci koji aktivno rade na rušenju Lukašenka.
Protiv njih su vlasti u Minsku podigle tužbu zbog organizovanja terorističkog napada koji je sprečen. U Litvaniji je sedište bivše kandidatkinje na izborima Svetlane Tihanovske, a Vilnjus je postao centar evropske kampanje protiv zvaničnog Minska.
Stoga će ovaj potez ruske i beloruske vojske sigurno povećati tenzije između Belorusije i njenih suseda, koje direktno optužuje da se mešaju u unutrašnja pitanja zemlje.
Za sada je nepoznato da li je dolazak ove ruske raketne jedinice u okviru zajedničkih rusko-beloruskih vežbi „Zapad 2021”, koje bi trebalo da budu održane od 10. do 16. septembra na poligonima u Rusiji i Belorusiji. U julu je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao da su manevri Rusije i Belorusije „Zapad 2021” isključivo odbrambene prirode.
Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Belorusije i prvi zamenik ministra odbrane Viktor Gulevič je naveo da je za ove manevre kao polazište uzeta u obzir situacija zaoštravanja vojno-političkih odnosa koji bi mogli da dovedu do destabilizacije u regionu i eventualne agresije na Saveznu državu Belorusiju i Rusku Federaciju.
Vojni obveznici će tokom vežbe razraditi zadatke suzbijanja ilegalnih oružanih formacija i diverzantsko-izviđačkih grupa, izvođenje borbenih zadataka sa sastavima i vojnim jedinicama kopnenih snaga, pripremu i izvođenje odbrane naselja.
Pre početka zajedničkih vežbi odlučeno je da se u Belorusiji oformi poseban bataljon u jugozapadnom regionu. To je bataljon kopnenih snaga stacioniran u oblasti Brest, koji će raditi u okviru priprema za zajedničke vežbe.
Planirano je da vojni obveznici budu obučavani za rukovanje malokalibarskim i drugim naoružanjem, sprovođenje inžinjerijskih radova, pružanje medicinske pomoći i procedure za izvršavanje zadataka.
Zapadni mediji u ovim aktivnostima vide ostvarenje najave beloruskog predsednika od pre mesec dana da neće oklevati da pozove ruske trupe ukoliko to bude potrebno.
On je tada naveo da za sada to nije potrebno i da se Belorusija izborila s nemirima bez ikakve pomoći drugih sila, kao i da bi mogla da prikupi oko 500.000 ljudi u kratkom vremenskom periodu.
Za odgovor na pitanje da li je ovo trenutak u kojem se ukazala potreba da Minsk pozove ruske trupe u pomoć ili je samo vojna vežba – moraće se sačekati druga polovina meseca da se vidi da li će se ruske trupe povući.
(politika.rs)
