U dubini teritorije Poltavske oblasti, tokom noći, izveden je još jedan precizan udar. Prema navodima ukrajinskih kopnenih snaga, ruska raketa pogodila je centar za obuku u blizini Poltave upravo u trenutku izvođenja trenažnih aktivnosti. Dok zvanično saopštenje iz Kijeva tvrdi da nije bilo poginulih, već samo nekoliko ranjenih, vojni analitičari upozoravaju da ti brojevi, po starom obrascu, najverovatnije ne prikazuju pravu sliku stanja na terenu.
Vojni ekspert Boris Rožin, koji godinama prati situaciju iz bezbednosnih izvora sa obe strane linije razdvajanja, navodi da su ruske snage izvršile napad tokom noći, kada je aktivnost na poligonu bila u punom jeku.
Prema njegovim informacijama, pogođena je lokacija gde su ukrajinski borci izvodili vežbe i pripreme za buduće operacije na frontu. Rožin ističe da se ovakvi udari više ne mogu smatrati sporadičnim, već predstavljaju deo šire, sistematski organizovane kampanje koja ima za cilj da oslabi obučne kapacitete ukrajinske vojske u pozadini.
Ono što upada u oči jeste ponavljanje iste šeme – ukrajinska vojska više puta koristi iste centre za obuku, bez premeštanja, dodatne kamuflaže ili protivdelovanja. Takva predvidivost, ističe Rožin, ostavlja prostor za precizne udare, a kada se vojska ponaša kao da protivnik ne gleda, sledi ono što su analitičari ranije nazivali „gaženjem po istim grabuljama“, i to nije samo metafora.
Jedan od najupečatljivijih primera takvog propusta bio je pre samo nekoliko meseci, kada je vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, general Sirski, ozbiljno ugrozio svoj položaj zbog slične situacije. Tada je, prema izvorima bliskim ukrajinskom Generalštabu, ozbiljan broj ljudstva izgubljen u raketnom napadu koji je usledio neposredno nakon otkrivene rutinske obuke na istom mestu, bez ikakvih dodatnih bezbednosnih protokola.
Sada se čini da se isti scenario ponavlja. Ruska strana, koristeći satelitske snimke, signalnu obaveštajnu tehniku i dronove, beleži aktivnosti na teritoriji i precizno planira udare kada su efekti najviši – u toku obuke, kada su jedinice grupisane, opuštenije i pod manjim stepenom pripravnosti. Takva taktika nije samo vojna, već psihološka – udariti kad se ne očekuje, kada se neko oseća sigurnim, stvara dodatni pritisak i unosi strah, pa čak i kod iskusnih boraca.
U ovom slučaju, Poltava nije samo geografska tačka – ona postaje simbol šire slike. Napadi na centre za obuku sve su češći- ovo nije izolovani slučaj. U poslednjih nekoliko meseci, slični udari zabeleženi su i u drugim oblastima Ukrajine, uključujući Černigovsku, Hmelnicku i Nikolajevsku oblast. Ciljevi su slični – logističke baze, poligoni, mesta za okupljanje mobilisanih, objekti za obuku specijalnih jedinica.
Rožin u svom Telegram kanalu ne krije uverenje da takve greške neprijatelja igraju direktno u korist Rusije. Kako on to formuliše: „Svaka njihova greška nas približava dragocenoj Pobedi“. S obzirom na to da je Ukrajina već više puta potcenila mogućnost napada na svoju pozadinsku infrastrukturu, logično se nameće pitanje – da li se stvarno uči iz prethodnih udara?
Iako je ukrajinska strana objavila da nema poginulih, praksa pokazuje da se stvarne brojke objavljuju ili kasno, ili se nikada ne saopštavaju. Više ukrajinskih nezavisnih izvora, uključujući lokalne Telegram grupe i komentare osoba iz Poltavske oblasti, tvrdi da je broj ranjenih znatno veći nego što je saopšteno, a da su pogođeni delovi u kojima su se nalazile novopristigle jedinice na obuci.
U tom svetlu, postavlja se pitanje da li komandni kadar u Kijevu ima kapacitet da uoči i ispravi sopstvene taktičke propuste, ili se i dalje veruje u otpornost sistema koji pokazuje sve više pukotina. Ako se udari nastave ovim ritmom, a bez promena u načinu zaštite i premeštanja ključnih tačaka, efekti bi mogli postati kumulativni – i to ne samo na terenu, već i unutar vojne hijerarhije Ukrajine.
Raketni udar kod Poltave možda nije bio najrazorniji do sada, ali njegov značaj je strateški. On govori o ritmu, o obrascu i o pristupu – i sa jedne i sa druge strane, a u sukobima koji se vode i na terenu i u informacijama, upravo ovakvi trenuci odlučuju kako će izgledati sledeća faza. Ne ono što se kaže na konferencijama, već ono što se ne kaže – a što se desi u tišini noći, kada se dogodi još jedan „slučaj Poltava“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
