Povećanje nivoa mora usled klimatskih promena donosi ozbiljne rizike za svetske naftne luke i ključnu energetsku infrastrukturu. Studija međunarodnog tima naučnika, objavljena u Gardijanu, ukazuje na to da bi rast nivoa mora mogao izazvati značajnu štetu do kraja 21. veka, uključujući oštećenje pristaništa, skladišta nafte, rafinerija i drugih vitalnih objekata.
Prema analizama, 12 od 15 najvećih naftnih luka, koje beleže najveći promet tankera, već su izložene rizicima od porasta nivoa mora. Korišćenjem naprednih mapa Climate Central i Google Maps-a, istraživači su otkrili da bi povećanje nivoa mora za samo jedan metar moglo ozbiljno ugroziti infrastrukturu ovih luka.
Ukoliko emisije gasova staklene bašte ne budu drastično smanjene, ova pretnja bi mogla postati realnost već do 2070. godine.
Još alarmantniji scenariji predviđaju porast nivoa mora za tri metra, što naučnici smatraju neizbežnim u narednih nekoliko milenijuma.
Međutim, postoje procene da bi se takav porast mogao dogoditi već početkom 22. veka, naročito ako se ledeni pokrivači na polovima uruše zbog ubrzanog globalnog zagrevanja.
Porast nivoa mora već danas uzrokuje ozbiljne probleme. Osim obalnih poplava, koje postaju sve češće, olujni udari su intenzivniji, povećavajući rizik od razaranja priobalne infrastrukture.
Prodor slane vode u obalna područja šteti temeljima marina, lukama i industrijskim postrojenjima, dodatno komplikujući njihovu funkcionalnost. Ovi procesi već menjaju prirodnu i ekonomsku ravnotežu u mnogim delovima sveta.
Dugoročne posledice klimatske krize, uključujući porast nivoa mora, mogle bi značajno promeniti geografsku mapu sveta. Veliki gradovi poput Njujorka, Šangaja, Londona i
Mumbaija suočiće se sa potencijalnim opasnostima, uključujući raseljavanje stanovništva, prekid u globalnim transportnim tokovima i velike ekonomske gubitke.
Naftne luke igraju ključnu ulogu u globalnom energetskom sistemu, a njihov opstanak postaje sve neizvesniji. Ako infrastruktura za skladištenje i transport nafte bude uništena, svet bi mogao da se suoči sa prekidima u snabdevanju energijom.
Stručnjaci upozoravaju da oštećenje ovih objekata ne bi samo izazvalo trenutni haos, već bi imalo dugoročne posledice za globalnu ekonomiju i energetsku sigurnost.
Studija predviđa da bi, u najgorem slučaju, ekonomski gubici izazvani ovim procesima mogli dostići preko 3,6 biliona dolara samo u prvoj godini nakon velike katastrofe, poput urušavanja ledenih pokrivača ili intenzivne oluje. Ti gubici ne bi bili ograničeni na pogođene regije, već bi se proširili na globalni energetski lanac.
Marej Vorti, stručnjak za analitiku nultog ugljenika i član istraživačkog tima, istakao je da je oslanjanje na fosilna goriva u trenutnim uslovima globalnog zagrevanja „put ka katastrofi“. Prema njegovim rečima, zemlje širom sveta suočavaju se s jasnim izborom:
Nastaviti sa korišćenjem fosilnih goriva, što bi povećalo rizik od ozbiljnih poremećaja u snabdevanju energijom zbog porasta nivoa mora i uništenja ključne infrastrukture.
Preći na obnovljive izvore energije, koji su održiviji i manje podložni uticajima klimatskih promena.
Vorti je naglasio, da smanjenje emisija gasova staklene bašte ne samo da može usporiti rast nivoa mora, već i ograničiti njegove dugoročne posledice. Ovaj prelazak na čiste izvore energije zahteva međunarodnu saradnju i hitnu akciju kako bi se izbegao najgori scenario.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
