Američka kompanija za veštačku inteligenciju prikupila je 10 milijardi fotografija ljudi, a cilj je da u bazu smesti svaku osobu na svetu, da bi se mogla identifikovati u slučaju kriminala.
Korišćenje veštačke inteligencije već se koristi za formiranje naših navika i stavova, vodi ka potpunoj kontroli ljudi, gubitku slobode, upozoravaju stručnjaci.
„Klirvju AI“ iz Njujorka popunjava svoju bazu podataka fotografijama lica pretražujući izvore kao što su Fejsbuk, Jutjub i milioni drugih sajtova, a njihovu tehnologiju već koriste brojne službe za sprovođenje zakona i vladine agencije širom sveta. U cilju borbe protiv kriminala žele da naprve zbirku od 14 fotografija za svakog od 7 i po milijardi ljudi.
Stručnjak za medije i nove tehnologije dr Mirko Stojković za Sutnjik kaže da postoji više načina za prikupljanje biometrijskih podataka o ljudima, ponekad to rade države, ponekad kompanije. Prikupljanje je manje ili više uređeno, ali mu je uvek cilj da sakupi što više podataka, jer to omogućava državi da bolje kontroliše svoje subjekte, ali vredi i kompanijama, da ostvare što veći profit.
Čovečanstvo u makazama između dva interesa
„Mi se zapravo kao građani i potrošači nalazimo u makazama između dve vrste interesa, ono što se seče je naše pravo na privatnost. U nekim državama regulativa je uređenija, dobar primer je Evropska unija koja ima GDPR (General data protection regulation), sistem različitih propisa i zakona koji štiti od uzimanja fotografija i drugih podataka, a slično je i u Srbiji koja ima Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Postoji osnova na kojoj bi mogla da se gradi odbrana od neprekidnog „praćenja“, međutim ona se gradi birokratskim putem kroz zakone, a prakasa ukazuje da se oni na različite načine zaobilaze“, kaže Stojković.
On razume razmišljanje koji dovodi do argumenta da je ovakva vrsta nadzora nešto što smanjuje kriminal, međutim, kaže da postoje brojna istraživanja u kojima se na vrlo egzaktan način pokazuje da je smanjenje kriminala vrlo malo u odnosu na stepen kršenja prava koje ide uz digitalni nadzor.
„Kriminalci zaobilaze zakon, kao što pljačkaju banke u kojima su čuvari i kamere, isto će da rade, bez obzira na kamere koje snimaju ljude na ulicama, samo će biti oprezniji.
Naći će mogućnost da hakuju kameru ili da se sakriju na neki drugi način. Problem sa takvom vrstom nadzora je zapravo za sve ostale, jer niko od nas neće da posveti život tome da ne bude prepoznat na društvenoj mreži ili da ne bude vidljiv na ulici. Mi ćemo biti ti čiji se podaci sakupljaju i obrađuju, mi ćemo biti ti čiji će način razmišljanja i ponašanja biti modifikovan u skladu sa željama najboljeg ponuđača“, tvrdi Stojković.
Cilj isključivo profit
On dodaje da će ova tehnologija biti od najveće pomoći korporacijama čiji je cilj isključivo profit. Veruje da je „sakupljanje lica“ i uopšte korišćenje veštačke inteligencije u velikoj meri usmereno ka tome da formuliše naše stavove i navike, da na određeni način bivamo formirani kao plastelin, u skladu sa zahtevima onog koji najbolje plati.
„Ko plati i kaže, hoću da neko kupuje moj sladoled od vanile, hoću da kupuju žene stare između 29 i 34 godine, koje žive tu i tu, on će dobijati targetovane oblasti, vesti koje su tako formulisane da svesno ili nesvesno guraju ka kupovini onog proizvoda za koji je neki proizvođač platio takvu vrstu marketinške kampanje. Reklame koje gledamo na televiziji su samo delić onoga što formira naše stavove i naše mišljenje o raznim stvarima“.
Stojković dodaje da je u poslednje vreme razvoj veštačke inteligencije došao do tog nivoa da je primena moguća svakodnevno. Postoji program „Muvi best“ koji prati da li su oči vezane za ekran dok gledamo reklame. Gledalac koji ih prati 15, 20 minuta bez sklanjanja pogleda, dobija besplatnu kartu za bioskop. Za to vreme primama informacije koje na njega utiču.
Apsolutna kontrola i gubitak slobode
Ovaj recept poznat je više od sto godina, ali sada, u kombinaciji veštačke inteligencije i advertajzinga i različitih medija koji imaju svoje agende, rezultat je masa koja se apsolutno ponaša u skladu sa onim šta joj se saopštava.
„To je apsolutna kontrola, tu nema slobode duha, nema slobode uopšte. Mislim da je slab argument da je kriminal nešto što je osnovni cilj onih koji se bave veštačkom inteligencijom na takav način, ovakvom vrstom nadzora, jer kriminal ne opada mnogo. Mislim da je zapravo kontrola ljudi ono što je konačno ishodište svega ovoga“, zaključuje Stojković.
Ipak, kompanija sa Menhetna ne prolazi glatko sa svojim namerama, podignute su tužbe zbog prikupljanja podataka sa tuđih izvora i iskorišćavanja slika. Fejsbuk, Gugl, Tviter, JuTjub i druge kompanije zatražile su zabranu uzimanja fotografija sa njihovih stranica i brisanje do sada prikuljenog materijala. Kompanija se poziva na Prvi amandman, s obzirom da slike uzimaju s „javnog interneta“.
Senka Miloš (sputnik)
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
