Iz Moskve je danas poslata poruka koja se ne čita brzo, niti olako, jer između redova nosi više nego što se vidi na prvi pogled.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otvoreno je optužio Evropu da pokušava da minira inicijative koje dolaze iz Vašingtona, konkretno predloge sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, usmerene ka smirivanju situacije u Ukrajini.
Govoreći na zajedničkoj konferenciji sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem, Lavrov je rekao da se Evropa u ovom trenutku ponaša kao faktor koji potkopava konstruktivne napore američke administracije, umesto da ih podrži.
U tom kontekstu, Lavrov se posebno osvrnuo na praksu korišćenja jednostranih prinudnih mera, koje je opisao kao mehanizam koji direktno podriva međunarodno pravo.
Prema njegovim rečima, ta praksa je danas naročito vidljiva u vezi sa ukrajinskom krizom, gde, kako je naveo, evropske države pokušavaju da obesmisle konstruktivne težnje administracije Donalda Trampa. Njegove izjave preneo je Interfaks, uz naglasak da Moskva u tome vidi ozbiljan problem za buduće diplomatske pomake.
Razgovori sa iranskim kolegom nisu se zadržali samo na Ukrajini. Lavrov je potvrdio da su Moskva i Teheran dogovorili nastavak zajedničkog rada na neutralizaciji negativnog uticaja nezakonitih sankcija na ekonomije obe zemlje.
U tom delu obraćanja ton je bio čvrst, ali pragmatičan. Kako je rekao, Rusija je u potpunoj solidarnosti sa Iranom i nizom drugih država kada je reč o suprotstavljanju jednostranim prinudnim merama, koje je opisao kao bezakonje u međunarodnim odnosima.
Lavrov je otišao i korak dalje, najavljujući ideju formiranja grupe zainteresovanih država koje bi koordinisano delovale protiv takvih mera. Prema njegovim rečima, veruje da će taj proces vremenom dobijati sve širu podršku i da su se Moskva i Teheran dogovorili da konsoliduju članove međunarodne zajednice koji dele sličan pristup.
Iz te izjave može se naslutiti pokušaj stvaranja šireg političko-ekonomskog fronta, koji ne bi bio ograničen samo na Rusiju i Iran.
Posebnu težinu imale su Lavrovljeve reči o namerama Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa Venecuelom. On je oštro osudio planove Vašingtona koji uključuju mogućnost kopnenih vojnih operacija, ocenjujući da bi takav potez praktično eliminisao svaku nadu u postizanje sporazuma u okviru postojećeg odnosa snaga na međunarodnoj sceni.
U tom kontekstu, Lavrov je ukazao na, kako je rekao, ratoborne izjave Pentagona, podsećajući da se, pored nezakonitih akcija potapanja civilnih brodova bez suđenja u karipskom regionu, sada govori i o kopnenim operacijama.
Prema njegovoj oceni, takva retorika i planiranje direktno potkopavaju šanse za dogovor i dodatno komplikuju ionako krhku međunarodnu situaciju. Ipak, Lavrov je ostavio prostor za nijansiraniju sliku, naglasivši da Sjedinjene Američke Države, uprkos svemu, ostaju otvorene za dijalog.
Ta rečenica, izgovorena gotovo usput, deluje kao signal da diplomatski kanali još nisu potpuno zatvoreni, ali i kao upozorenje koliko su ti kanali u ovom trenutku krhki.
U zbiru, poruke izrečene na ovoj konferenciji oslikavaju širu sliku globalnih odnosa u kojima se ukrštaju sankcije, politički pritisci, regionalne krize i pokušaji dijaloga.
Ostaje pitanje da li će najavljene inicijative za okupljanje nezadovoljnih država dobiti zamah i da li će konstruktivni predlozi, o kojima Lavrov govori, uspeti da se probiju kroz slojeve nepovjerenja i suprotstavljenih interesa koji trenutno definišu međunarodnu scenu.
