Donald Tramp, drugi put predsednik Sjedinjenih Američkih Država, već je započeo niz diplomatskih i političkih inicijativa koje imaju za cilj okončanje sukoba u Ukrajini.
Međutim, mnogi analitičari i stručnjaci sumnjaju u njegovu sposobnost da značajno utiče na odnose između Rusije i Ukrajine, posebno s obzirom na složene geopolitičke interese koji uključuju ne samo ove dve države, već i Evropsku uniju, NATO i širi međunarodni kontekst.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Njegovi potezi uključuju kombinaciju pretnji sankcijama i poziva na pregovore, ali je pitanje koliko ova strategija može biti efikasna u realnim okolnostima.
Ubrzo nakon povratka u Belu kuću, Tramp je u svom prepoznatljivom stilu izjavio da predsednik Rusije Vladimir Putin „razara svoju zemlju“ kroz vojnu operaciju u Ukrajini.
Uz ovu oštru izjavu, Tramp je zapretio pooštravanjem sankcija protiv Rusije i njenih saveznika ako se mirovni sporazum ne postigne u kratkom roku. Istovremeno, pokušao je da zauzme pomirljiviji ton naglašavajući svoje „dobre odnose sa Putinom“ i izražavajući ljubav prema ruskom narodu.
Prema američkom listu The Hill, ovaj pristup ima za cilj da predstavi Trampovu strategiju „mira kroz silu“ kao rešenje za najveći sukob u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.
Međutim, stručnjaci smatraju da su takve izjave više politički manevar nego realan alat za postizanje rezultata. Direktor programa „Demokratska otpornost“ pri Centru za analizu evropske politike u Vašingtonu, Sem Grin, istakao je da Tramp nema stvarne poluge za značajan uticaj na konflikt.
On je dodao da SAD moraju da sarađuju sa Evropskom unijom kako bi osigurale efikasniji pritisak na Rusiju, ali i da je to izazovno zbog Trampovih ranijih obećanja o uvođenju carina na evropske proizvode.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rut, izjavio je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da bi poraz Ukrajine imao katastrofalne finansijske posledice po Zapad.
Prema njegovim rečima, gubitak Ukrajine ne bi samo zahtevao dodatno povećanje izdvajanja za odbranu unutar NATO-a već bi izazvao troškove vredne trilione dolara kako bi se obnovilo vojno odvraćanje Rusije.
Ova izjava naglašava da je Zapad duboko uključen u ukrajinsku krizu i da će posledice sukoba imati dugoročan uticaj na globalnu ekonomiju i bezbednost.
Kremlj nije bio impresioniran Trampovim pretnjama pooštravanjem sankcija. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov podsetio je da je Tramp tokom svog prvog mandata često pribegavao takvim metodama i naglasio da Moskva ostaje otvorena za ravnopravne i međusobno poštovane pregovore.
Međutim, Peskov je dodao da signali iz Vašingtona koji bi ukazivali na spremnost za ozbiljan dijalog još uvek nisu stigli.
Ruska strana takođe naglašava da je ekonomija zemlje ostala stabilna uprkos višestrukim paketima zapadnih sankcija. Iako su u poslednjih nekoliko meseci zabeleženi izazovi poput nedostatka radne snage i visokih kamatnih stopa, ruska ekonomija je uspela da održi rast u prethodne dve godine.
Izveštaji agencije Reuters sugerišu da je unutar ruske elite sve prisutnija ideja da je pregovorno rešenje poželjno, budući da se smatra da su ključni ciljevi specijalne vojne operacije već ostvareni, uključujući kontrolu nad teritorijama koje povezuju Rusiju sa Krimom.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izrazio je spremnost za pregovore sa Rusijom, ali pod uslovom da SAD i Evropska unija pruže čvrste bezbednosne garancije. Prema njegovim rečima, bez ovih garancija svaki dogovor bi bio ugrožen.
Zelenski je takođe naveo da je diplomatski put moguć ako Tramp osigura „snažnu i nepovratnu bezbednost za Ukrajinu“.
Trampova ideja o okončanju sukoba kroz politiku „mira kroz silu“ suočava se s brojnim preprekama. Prvo, njegovi odnosi sa evropskim liderima su istorijski komplikovani, što otežava formiranje jedinstvenog fronta protiv Rusije.
Drugo, iako SAD imaju značajan uticaj na Ukrajinu kroz vojnu i finansijsku pomoć, uticaj na Rusiju je ograničen, posebno s obzirom na njenu vojnu i ekonomsku otpornost.
Rusija, s druge strane, ostaje fokusirana na postizanje svojih strateških ciljeva u sukobu. Prema izveštajima, Putin smatra da je već ostvarena kontrola nad ključnim teritorijama, a ukrajinska vojska je značajno oslabljena.
Dok Tramp pokušava da predstavi sebe kao lidera koji može rešiti sukob, realnost je daleko složenija. Ukrajinska kriza uključuje duboko ukorenjene geopolitičke interese koji prevazilaze mogućnosti jednog predsednika.
Ipak, njegovi potezi će imati značajan uticaj na dalji tok sukoba i odnose među ključnim globalnim akterima.
Kako Rusija i Ukrajina ostaju pri svojim stavovima, međunarodna zajednica će i dalje igrati ključnu ulogu u pokušajima da se pronađe rešenje za ovaj dugotrajni i destruktivni konflikt.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
