U tekućim uslovima, ulaganje u zlato može se pokazati kao dobra alternativa kupovini deviza, izjavio je ruski premijer Mihail Mišustin.
Kako je u sredu, 2. marta objavio ruski premijer, Vlada Rusije podržala je ukidanje PDV-a na investicije u plemenite metale. Prema njegovim rečima, odgovarajući predlog zakona naći će se pred državnom Dumom već 4. marta.
„Prilikom kupovine zlatne poluge u banci neće biti potrebno plaćati porez na dodatu vrednost u visini od 20%, kao što je to sada predviđeno važećom zakonskom regulativom. Ovakva ulaganja mogu postati dobra alternativa kupovini deviza“, obrazložio je Mišustin na sednici sa Vladom.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Važno je sačuvati novac ruskih građana
Ovaj potez ruske Vlade je za RT prokomentarisao zamenik direktora Instituta „Centar za razvoj“ Valerij Mironov koji smatra da će pomenuta inicijativa dodatno pomoći ruskim građanima da sačuvaju novac u uslovima slabljenja rublje i pada berze.
„Ljudi se boje rasta inflacije zbog fluktuacija na deviznom tržištu i počinju masovno da kupuju robu, istovremeno izazivajući dalji rast cena. Novac treba nekako izvući iz privrede kako ne bi došlo do njegovog pada na tržištu i rasplamsavanja inflacije. Neophodno je ponuditi neki drugi instrument poput zlata kako bi se sačuvala sredstva ruskih građana“, objasnio je Mironov.
Ruski stručnjak je podsetio da plemeniti metali tradicionalno predstavljaju zaštitno sredstvo u neizvesnim vremenima. Pored toga, Mironov ne isključuje da takvo ulaganje novca u ovom trenutku čak može doneti profit.
„Rusija je zemlja s prilično velikom privredom i sankcije protiv nje mogu biti okidač za novu svetsku finansijsku krizu. U tom slučaju ulaganje u zlato biće još aktuelnije i može doći do ozbiljnog poskupljenja metala u uslovima globalne recesije“, pretpostavlja ekspert.
Značajna podrška i ruskoj IT industriji
Usled uvođenja novih sankcija, ruska Vlada je objavila i mere podrške ruskoj IT industriji u koje spadaju poreske olakšice za programere mobilnih aplikacija.
Povlastice će biti dostupne i organizacijama koje se bave realizacijom, instaliranjem, testiranjem, kao i održavanjem domaćih rešenja.
„Sve IT kompanije će na tri godine biti oslobođene plaćanja poreza na dobit i inspekcija od strane kontrolnih organa. Moći će i da pod povoljnim uslovima dobiju kredite za nastavak rada i nove projekte po stopi koja ne prelazi 3%“, izjavio je ruski premijer Mišustin.
Kako objašnjava ruski stručnjak Mironov, zaposleni u IT kompanijama imaće i mnoge druge olakšice u koje spadaju i mogućnost dobijanja i hipoteke s povlasticama, odlaganje vojne službe za specijaliste do 27 godina, a sve te inicijative usmerene su na očuvanje kadrovskog potencijala i angažovanje novih ljudi u ovoj industriji.
Borba protiv „lova na rusku imovinu“
Pored svega navedenog, kako je poznato medijima, ruske vlasti su spremne da izdvoje još 6 milijardi rubalja za produžetak programa povoljnih kredita za preduzeća.
Takođe, od 10. marta pa do kraja godine, Vlada će uvesti moratorijum na provere malih i srednjih preduzeća, kao i samostalnih preduzetnika. Kako je potvrđeno medijima, poslovanje će biti podložno inspekciji samo u slučaju pretnje po život i zdravlje građana.
U cilju zaštite privrednika od „lova na rusku imovinu“ u inostranstvu, Vlada će pokrenuti novu fazu amnestije kapitala. Za razliku od prethodnih etapa programa, preduzetnici će moći da legalizuju gotovinu u Rusiji, kao i fjučerse i opcije.
Mere Zapada i koraci za stabilizaciju finansijske situacije u Rusiji
Podsetimo, prema stanju od 3. marta, obračunska cena Banke Rusije za zlato iznosi 6,4 hiljade rubalja po gramu. Istovremeno cena jednog grama srebra iznosi oko 81, 8 rubalja, platine 3,5 hiljada rubalja, a paladijuma 8,8 hiljada rubalja.
Mere Zapada prouzrokovale su emocionalnu reakciju ruskog finansijskog tržišta. U cilju stabilizacije situacije, vlasti su preduzele brojne inicijative, uključujući povećanje stope CB na 20% godišnje, kao i ograničenja povlačenja kapitala iz zemlje.
