[adsenseyu2]
Politika povodom klimatskih promena se sve više zahuktava u najdominantnijim državama sveta. Mnoge vlasti i korporacije kao glavni uzrok otopljavanja Arktika navode ugljen-dioksid. Takođe se raspravljaju kome će pripasti vredni resursi ispod leda, poput nafte, kada se led otopi.
Zbog toga i trenutne mogućnosti da se klimom manipuliše pomoću geoinženjeringa i drugih metoda, moramo se zapitati da li se led na Arktiku namerno topi i da li su za to odgovorne intervencije korporacija i vlasti.
Ledeno doba, globalno zagrevanje i rasprava o Arktiku
Javna rasprava o arktičkom ledu je počela sedamdesetih godina kada su klimatski stručnjaci naveli da se bliži ledeno doba. Jedan od njih je bio i naučnik Stefan Šnajder, koji je predložio da se ledeni omotač planete namerno otopi kako bi se sprečila šteta koja bi nastala zbog ledenog doba.
Interesantno je da je Šnajder samo deset godina kasnije potpuno promenio svoj stav o „ledenom dobu koje se bliži“. On je počeo da ubeđuje svet da će doći do globalnog zagrevanja planete i da je primarni uzrok za to ugljen-dioksid. On je kao dokaz naveo topljenje leda na Arktiku.
Zašto je ovaj naučnik tako brzo promenio mišljenje?
[adsenseyu1]
Geopolitički interesi na Arktiku
Predviđeno otopljavanje leda na Arktiku nosi sa sobom mnoge ekonomske, finansijske, geopolitičke i vojne implikacije. Otprilike 13% svetskih rezervi nafte i drugih resursa nalazi se ispod leda u arktičkom regionu, pa nije ni čudo da se vlasti i korporacije interesuju za ovu oblast.
Kako navode različite vlasti, otopljavanje Arktika bi takođe doprinelo otvaranju novih pomorskih puteva, što bi uštedelo vreme, novac i gorivo kompanijama koje vrše isporuke. Upravo zbog toga mnoge nacije žele svoje deo Arktika.
Vlasti i korporacije sada vode tihi rat oko toga kome će pripasti region. Štaviše, najveći udeo imaju Rusija, Kanada i SAD i sve tri nacije su postavile svoju vojsku u regionu kako bi osigurale svoj deo.
Postoji nekoliko načina da se otopi led na Arktiku
Uprkos brojnim dokazima, naučnici su tek nedavno priznali da su raspravljali o načinima da otope Arktik i negirali su bilo kakvo primenjivanje tih metoda.
Evo o kojim metodama su naučnici raspravljali:
[adsenseyu4]
Crna čađ
Postoji ideja da se na led i glečere isprska crni sloj, koji bi upio dovoljno sunčeve svetlosti i otopio led. Dok naučnici tvrde da crna čađ koja se može videti na nekim slikama potiče od industrijskog zagađenja, mnogi aktivisti navode da je to dokaz namernog otopljavanja leda.
Nuklearne eksplozije
Mnogi naučnici, pa i Šnajder, došli su na ideju nuklearnih eksplozija, koje bi zagrejale region i otopile led. Iako niko nije javno priznao da je ova tehnologija korišćena da se otopi led, zna se da se u proteklih 50 godina dogodilo preko 100 nuklearnih eksplozija na Arktiku.
Konkretno, od 1955. do 1990., Sovjetski savez je detonirao 88 atmosferskih, 29 podzemnih i 3 podvodna nuklearna uređaja. Na desetine tih eksplozija se takođe odvilo i na ruskom Arktiku, gde su nuklearne bombe korišćene u svrhe seizmičkih istraživanja.
[adsenseyu1]
Smanjivanje ozonskog omotača
U proteklih nekoliko godina zabeleženo je značajno smanjenje ozonskog omotača, pogotovo u polarnim regionima. Istaknuti meteorolog Hari Veksler je 1963. godine predložio da se arktički regioni zagreju koristeći avione koji prskaju hlor ili brom u stratosferu kako bi se uništio ozonski omotač.
Zapravo, neki naučnici su zabeležili znatnu promenu u UV indeksu zračenja, koja je nastala zbog smanjenja zaštitnog sloja planeta.
Manipulacija mlaznim tokom
Kao što je objašnjeno u filmu „Zašto nas zaboga prskaju?“, geoinženjeri imaju sposobnost da kontrolišu i preusmeravaju mlazne tokove i vremenske šablone u određenim regionima.
Veruje se da su ove akcije neprirodne i da doprinose pojavi toplog vazduha u arktičkom regionu. Kao rezultat, topao vazduh i vlaga uzrokuju neverovatnu sušu na severu Kalifornije, dok prirodni mlazni tok donosi hladan vazduh i biše vlage u središte Zapada.
[adsenseyu4]
Hegelova dijalektika
Nema sumnje da naučna zajednica poseduje tehnologiju da otopi led na Arktiku. Takođe nema sumnje da određene vlasti i korporacije žele da ostvare dobit od upotrebe takve tehnologije. Navedeno je primer Hegelove dijalektike.
Problem: tajno napraviti problem, a zatim namerno i sistematski otopiti polove koristeći geoinženjering.
Reakcija: iscenirati javnu reakciju promovišući ideju da se nešto mora učiniti (navesti da se led na Arktiku topi zbog povećanja nivoa ugljen-dioksida i da je potrebno rešiti problem globalnog zagrevanja).
Rešenje: ponuditi rešenje za „problem“ koji je veštački kreiran. Svetske vlasti zatim pozivaju na programe geoinženjering kako bi se sprečilo globalno zagrevanje.
Zaključak
Iako je skoro bilo dosta rasprava o tome da li se Arktik topi, nema sumnje da se to iskorišćava od strane korporacija. Pošto postoje tehnologije za topljenje leda, a vlasti i korporacije imaju određene interese za ove oblasti, zajednice bi trebalo da obrate pažnju na ovaj problem.
Preko 500 klimatskih zakona treba da stupi na snagu 2015. godine, a uglavnom su uspostavljeni na osnovu Arktika kao dokaza za globalno zagrevanje. Smatra se da su ovi zakoni intermedijerni korak ka ozakonjivanju nelegalnih programa geoinženjeringa, obezbeđujući vladi način da uvede novi režim globalnog poreza.
Upravo zbog ovog scenarija, važno je da se geoinženjering ozbiljno proceni, ali i da se strogo ispita legitimnost programa za smanjenje nivoa ugljen-dioksida.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
