U Nemačkoj su stali avioni, vozovi, tramvaji i trajekti koji su u sistemu javnog saobraćaja, a država se pravi mrtva
Javni saobraćaj u Nemačkoj je danas stao zbog štrajka dva najveća sindikata. Stoje avioni, vozovi, tramvaji, trajekti i brodovi. U pitanju je najveći jednodnevni štrajk u poslednje tri decenije, pa ga mediji predstavljaju kao megaštrajk.
Od ponoći su prestala sa radom dva najveća nemačka sindikata – Verdi i EVG, koji okupljaju oko 2,5 miliona zaposlenih, a koji su pozvali svoje članove na jednodnevni protest u saobraćajnom sektoru. Prekidom rada pogođeni su skoro svi aerodromi, međugradski železnički saobraćaj i javni prevoz u velikim gradovima.
Zbog štrajka je i Er Srbija otkazala svoje letove do Berlina i Diseldorfa, a polasci do Frankfurta, Štutgarta i Nirnberga su odloženi za sutra.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Za razliku od Berlina gde je štrajk za sada jednodnevan, u više od 800 kilometara vazdušnom linijom udaljenom Parizu protesti ne jenjavaju nedeljama.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za RT Balkan kaže da se ekonomije evropskih zemalja nalaze u problemu još od pandemije virusa korona, a da se nakon uvođenja sankcija Rusiji stvorilo pogrešno uverenje na Zapadu da će jedina žrtva tih mera biti Rusija. Međutim, sankcije se vraćaju kao bumerang.
[adsenseyu1]
„Dolazimo u paradoksalnu situaciju u kojoj se na najdramatičniji način pokazuje da je nemoguće da bilo koja zemlja može da izbegne ekonomsku krizu. Nemačka i dalje ima važeći ugovor o nabavci gasa sa Rusijom do 2029. godine po kome se 1.000 kubnih metara gasa prodavalo za 129 dolara, a svi znamo da je američki gas sada četiri puta skuplji“, napominje Savić pojašnjavajući koliki potres je zadesio evropsku i svetsku ekonomiju zbog sankcija Rusiji.
Naš sagovornik napominje da je teško da nemačka ekonomija bude konkurentna na svetskom tržištu u odnosu na kinesku i indijsku gde je cena gasa i nafte upola manja, te da je to samo jedan aspekt koji je morao da eskalira uprkos tome što je zima bila relativno blaga, pa je potrošnja energenata bila manja.
Drugi razlog problema na tržištu je, kaže Savić, izuzetno visoka cena hrane, što je posledica visoke inflacije.
„Zvanična inflacija u Nemačkoj je 9,3 odsto, a pitanje je kolika je inflacija po pitanju cene hrane. Nemački radnici sa pravom od nemačke države očekuju da, ako ništa drugo, povećaju plate za onoliko za koliko je bila zvanična inflacija“, kaže Savić.
[adsenseyu4]
Nemačka država se pravi mrtva
Savić napominje da je Nemačka u ekstremnoj situaciji, jer ni nemački privrednici nisu u zavidnom položaju. Pritisnuti ekonomskim problemima ne mogu da izađu u susret zahtevima radnika, jer bi to značilo da moraju da zatvore neka preduzeća.
„Na moje iznenađenje, nemačka vlada se ponaša kao da se to dešava negde u Lihtenštajnu ili u Zambiji, kao da se to ne dešava na teritoriji Nemačke. I to je možda najopasnija stvar – radnici sa pravom očekuju povećanje, poslodavci nešto mogu, a nešto ne mogu da ispune, a nemačka država se pravi mrtva, kao kad naiđe medved“, pojašnjava Savić.
On ocenjuje da protesti neće proći tek tako, jer je u pitanju samo vrh ledenog brega. Ako neka preduzeća povećaju cenu rada i izađu u susret radnicima, to će povećati njihove troškove, a troškovi će povećati ostale cene. „To je osnova za ubrzavanje inflacije“, napominje Savić.
Na pitanje da li vidi izlaz iz situacije u reakciji nemačke države, naš sagovornik ocenjuje da se država nalazi u problemu, jer je Zapad očigledno mislio da će rat u Ukrajini trajati kraće, da će pritisak na Rusiju dati rezultat, Putin biti smenjen, a Zapad uzeti pod kontrolu krizu.
„Eskalacija sukoba, ekonomske krize, inflacije, gubitak poslova – sve su to promene koje se dešavaju u celom svetu. Prave se neke nove alijanse, neočekivane, poput dogovora Saudijske Arabije i Irana. To samo govori o težini situacije. Zaboravljaju se decenijska, da ne kažem vekovna neprijateljstva među državama, jer svako gleda da iz krize izađe sa što manje problema“, pojašnjava Savić.
Najveći štrajk u Nemačkoj u poslednje tri decenije
Novinar i reporter iz Berlina Nenad Radičević kaže da su se stanovnici Nemačke pripremili za današnji štrajk, jer je ranije najavljen, te da gužvi i kolapsa danas nije bilo, ali ih očekuje sutra, kada svi oni koji su odložili svoje poslove krenu na putovanja.
„Veliki su ekonomski gubici od ovog protesta, jer se veliki deo robe transportuje železnicom, a na gubitku su i oni koji su planirali turistička putovanja“, kaže Radičević za RT Balkan.
Naš sagovornik ističe da se u poslednjih 30 godina ne pamti štrajk ovolikih razmera u Nemačkoj i dodaje da Nemci nisu skloni velikim štrajkovima i političkim protestima, za razliku od Francuza.
Od danas do srede održava se treća runda pregovora sindikata i poslodavaca koji su ponudili povećanje plata od pet odsto u roku od dve godine, kao i jednokratnu pomoć od 2.500 evra bruto, što su sindikati odbili.
Jedan sindikat traži 12,6 posto povećanje plata, odnosno da to mesečno bude u iznosu od 650 evra u bruto iznosu, dok drugi sindikat traži povećanje od 10,5 odsto – oko 500 evra bruto veću mesečnu platu svojih zaposlenih.
Na pitanje da li se među radnicima oseća jedinstvo i odlučnost da istraju u zahtevima, Radičević kaže da o tome najbolje govori to da se u pojedinim sindikatima povećava broj članova.
Zahtevi sindikalaca su na liniji onoga što su svojevremeno poslodavci i država zagovarali u prethodne dve decenije, a to je da ne mogu da očekuju povećanje plata zbog inflacije koja je bila oko 1 odsto. Sada kada je inflacija naglo skočila, radnici očekuju da to isprati i rast zarada.
Veliki ekonomski jaz
U sektoru saobraćaja postoji veliki jaz u primanjima onih sa najnižim platama i onih koji su u upravnim odborima preduzeća. Radičević napominje da u okviru istog preduzeća, recimo železnica, u kol centrima ljudi rade za čak 40 do 50 puta manju platu u odnosu na one koji su upravnom odboru.
„Taj jaz se u Nemačkoj proteklih godina povećava. Sada kada je inflacija skoro dvocifrena, sindikati istim oružjem pokušavaju da osvoje nešto veće plate za milione zaposlenih koje ova dva sindikata predstavljaju. Njihov uspeh bi sigurno uticao i na ostale sindikate da se bore za svoje zaposlene“, kaže Radičević.
Na pitanje da li bi, u slučaju da ne dođe do dogovora, država mogla da se umeša, Radičević kaže da pregovorima prisustvuje i nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer koja je na početku pregovora rekla kako očekuje da dođe do nekih rezultata do srede, ali da očekuje da bi sindikati mogli da popuste u velikim zahtevima.
„Ne očekuje se u ovom trenutku da tu država uđe sa dodatnim subvencijama, naročito što je u Nemačkoj u ovom trenutku aktuelan spor unutar vlasti, unutar tročlane koalicije“, kaže Radičević.
On podseća da vlast u Nemačkoj ne uspeva da se dogovori oko toga gde će se trošiti novac, jer je nemački ministar finansija obznanio da je u plan za budžet za sledeću godinu zaboravio da upiše 12 milijardi evra, a na to dolaze i nova davanja za zelenu energiju.
„Ovo je nezgodan trenutak za vladu da odreši kesu, jer bi ona podrazumevala nova zaduživanja“, ocenjuje Radičević.
Naš sagovornik očekuje da će doći do dogovora, te da će verovatno sindikati popustiti u svojim zahtevima, ali će akcenat staviti na uslove rada i na zaposlene sa najnižim platama.
„Ne mora da znači da će ovi pregovori da imaju rezultat u sredu, kada će biti završeni pregovori, jer nisu u pitanju jedinstveni pregovori“, kaže Radičević.
Dodaje da postoje razgovori u različitim branšama sa različitim firmama, pa recimo u železnicama očekuju nastavak pregovora tek posle Uskrsa.
„Rezultat sindikalne borbe ne mora da bude tako brz“, zaključuje naš sagovornik.
Pariz u smeću i plamenu
Za razliku od Berlina gde je štrajk za sada jednodnevan, u više od 800 kilometara vazdušnom linijom udaljenom Parizu protesti ne jenjavaju nedeljama.
Razlog kolapsa u drugoj po važnosti članici Evropske unije je takođe ekonomski – nezadovoljstvo Francuza izazvala je penziona reforma predsednika Emanuela Makrona po kojoj bi starosna granica za odlazak u penziju sa 62 godine bila povećana na 64.
Osim što ovakav zakon smatraju nepravednim, Francuzi su ogorčeni što je usvojen bez glasanja u parlamentu, što smatraju ugrožavanjem demokratije.
Protesti su počeli pre više nedelja, kada su radnici gradske čistoće prestali da odvoze smeće i čiste ulice.
Demonstranti su danas blokirali ulaz u čuveni muzej Luvr, a organizuju se i ulični marševi koji se često završavaju nasilnim akcijama paljenja smeća, na šta je burno reaguje policija, pa je bilo i do 300 uhapšenih.
Ljubodrag Savić napominje da je Francuska u velikoj meri socijalno odgovorna država, te da država izdvaja ogromna sredstva da obezbedi besplatno školovanje i lečenje.
„Očigledno da njihova ekonomija ne može to da isprati, jer ne produkuje dovoljno novca da isprati sva ta davanja. Pokušavaju da se rasterete dela tih obaveza produžavanjem radnog veka što značajno puni francuski budžet. Zbog toga propada koncept francuske socijalne države“, kaže Savić.
Štrajk se može odraziti i na Srbiju
Za sada nema procene ekonomskih posledica štrajka u Francuskoj. Štrajk je prekinuo i rad jedne od najvećih rafinerija u Francuskoj Port Džerom, a produžen je do 29. marta, saopštio je sindikat CGT. Reč je o rafineriji koja proizvodi oko 240.000 barela dnevno, preneo je Rojters. Zbog nemira i smeća na ulicama, svoju posetu Parizu otkazao je britanski kralj Čarls Treći.
Savić kaže da će štrajkovi biti svakodnevica u zemljama Zapadne Evrope, ali je problem što je Srbija u dobroj meri povezana sa tržištem u Evropskoj uniji, pa je pravo pitanje kako će se to odraziti na našu zemlju.
„Ako ne radi nemačka kompanija, a naša preduzeća proizvode samo za tu nemačku kompaniju delove, neće raditi ni oni. Ne pravi se ovde roba da stoji u magacinima, već ide direktno za ugradnju u automobile“, zaključuje Savić.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
