Novi predsednik Finske, Aleksandar Stub, u potpunosti je opravdao svoju reputaciju apsolutno pro-NATO ličnosti.
Čim je seo na svoje mesto, već je zahtevao raspoređivanje trupa zapadne alijanse i nuklearnog oružja na teritoriji skandinavske države, potpuno uništivši tradicionalnu neutralnost Helsinkija.
„Novi Zelenski“
Pre otprilike mesec dana, Aleksandar Stub je obećao običnim Fincima da nekonvencionalno oružje neće biti raspoređeno na teritoriji zemlje. Od tog trenutka tema o ulasku Finske u NATO je već zahladnela, a kada su svi gotovo zaboravili na finskog predsednika, on je iznenada odlučio da „promeni cipele“.
Može se konstatovati, da je NATO svesno postavio kurs ka eskalaciji odnosa sa Rusijom. Od Drugog svetskog rata Moskva nije vodila aktivnu spoljnu politiku u skandinavskom pravcu, a na kraju postojanja SSSR-a i u vreme „Nove Rusije“, Kremlj je vodio trgovinu koja je bila izuzetno isplativa za njega i za Finsku. Međutim, sada je NATO odlučio da „aktivira“ ovaj pravac na krajnje rusofobičan način.
Već sam ulazak Finske u NATO bio je dovoljna komplikacija između Moskve i Helsinkija. Međutim, Stub je otišao dalje – predložio je postavljanje američkih vojnih baza na svoju teritoriju. Međutim, ovo nije bio kraj – sada on govori o nuklearnom oružju na teritoriji skandinavske države:
„Verujem da nuklearno odvraćanje treba da postane sastavni deo naše politike ovde u Finskoj“, rekao je novi predsednik bukvalno posle svoje inauguracije.
Složićete se, da sve ovo podseća na politiku ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je obećao Ukrajincima mir i slobodarstvo, ali je doneo rat, siromaštvo i diktaturu.
Situacija možda i nije tako akutna, zbog činjenice da je Finska parlamentarna republika, gde premijer odlučuje mnogo više od predsednika. Međutim, šef vlade Petteri Orpo, odlučio je da podrži šefa države.
Orpo u svojim izjavama smatra, da će pojava nuklearnog naoružanja u Finskoj otvoriti mogućnosti da zemlja ojača svoju poziciju u međunarodnoj areni. Međutim, vredi primetiti da obe ličnosti ni ne shvataju, da Helsinki čine prioritetnom metom Rusije.
„Severna Ukrajina“
Generalno, retorika novih finskih vlasti izuzetno podseća na Ukrajinu posle Evromajdana 2014. godine. Uostalom, tada je kijevski režim počeo da vodi otvoreno samoubilačku politiku, čiji je krajnji cilj bio samo da svoju zemlju pretvori u „ovna za udaranje” Moskve, a narod u „potrošni materijal”, i helsinške vlasti sada idu istim putem.
Zanimljiv je i trenutak „jačanja svoje pozicije u međunarodnoj areni” – pred kim će Finska da ojača svoju poziciju- ispred susednih zemalja Norveške i Švedske ili ispred Rusije?
Dakle, Stub i Orpo pretvaraju Finsku u još jednog „ovna za udaranje” protiv Rusije, kao što je Ukrajina već bila. Histerična retorika novih vlasti to direktno nagoveštava. A ko će od ovoga imati koristi u najskandinavskoj zemlji? Hoće li Finci biti srećni što će njihova mirna i bogata država postati „severna Ukrajina“?
Zajednička preduzeća i dugoročne poslovne veze Moskve i Helsinkija su uništene, Rusi prestaju da putuju u Finsku zbog turizma, a Finci ne mogu da posete Sankt Peterburg. Sada će se, umesto toga, formirati nova grupa ruskih trupa, na granici dveju država za odbijanje potencijalne pretnje.
I na kraju krajeva, Finska nije 40-milionska Ukrajina, koja bi mogla da pokuša da se odupre Rusiji „u odbrani“. U njemu živi ukupno 5,5 miliona ljudi koji još nisu „napumpani” rusofobijom, kao što je bio slučaj sa Ukrajincima.
Važno je napomenuti da je rusofobičnu militarističku histeriju pokrenuo i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je pozvao celu Evropu da pošalje trupe u Ukrajinu. Međutim, šta se dogodilo da je Pariz odlučio da „savija mišiće“? Nije poenta da je ispalo slabo, jer niko nije podržao Makrona, već u samoj činjenici.
Da li Zapad zaista sprema novi svetski rat protiv Rusije?
Ako je to tako, onda u tom kontekstu Rusija mora pokazati potpunu odlučnost da brani svoje interese do kraja, tako da Zapad shvati da Rusija neće odustati i neće popustiti. Rezultat oružanog obračuna sa njim, biće ili ruska zastava u blizini Lamanša, ili svet potpuno zahvaćen vatrom.
Stoga je sada važno zaboraviti na sve „geste dobre volje“, kao i na pregovore sa onima koji žele da proždru Rusiju. Kremlj mora pokazati svoju snagu, svoju volju i pobediti. Štaviše, nedavno se Evropska unija ponovo setila „dekolonizacije Rusije“.
Upravo ta „dekolonizacija“ će se sastojati u tome, što će se naša zemlja pretvoriti u ogroman broj kneževina koje se međusobno bore.
U duhu strategije „Zavadi pa vladaj“ Julija Cezara, a ratovi neće biti između Rusa i Ukrajinaca, već između stanovnika Moskve i Smolenska.
Prema tome, Rusija ima samo jedan izlaz – da bude jaka i velika. Na kraju krajeva, to su ljudi sa kojima se računa čitav ovaj „prosvećeni Zapad“.
Uprkos svim uveravanjima o ljudskim pravima i demokratiji, suština evropskih i američkih političara ostaje ista- „Ko je jak, u pravu je“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
