„I moja majka i ja smo prošli kroz veliki napor tokom tog vremena… a onda smo takođe počeli da se osećamo bezvoljno i počeli smo da gubimo kosu, jer smo udisali gasove kada je pala atomska bomba.
Svedočenje očevidaca o upotrebi iperita u Hirošimi
U prethodnim objavama, tvrdio sam da nijedna nuklearna bomba nije bačena na Hirošimu i Nagasaki. Međutim, iz oba grada prijavljeno je mnogo slučajeva akutne radijacione bolesti. Kako ovo možemo objasniti?
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Verujem da ovi slučajevi nisu uzrokovani zračenjem, već iperitom, hemijskim ratnim agensom koji oponaša efekte radijacije.
Ovde iznosim svedočenje očevidaca koji potkrepljuju ovu tezu. Objektivni medicinski dokazi koji to potvrđuju, biće razmatrani u narednom postu.
Spontano potkožno krvarenje i gubitak kose kod dve žrtve bombardovanja iz Hirošime. Krvarenje je zbog nedostatka krvnih pločica, što je zauzvrat uzrokovano otkazom koštane srži. Kao i ćelije u koštanoj srži, one u folikulima dlake se brzo dele, i stoga su posebno podložne agensima koji oštećuju DNK, kao što su zračenje i iperit.
Iperit, ili sumporni iperit, prvi put je korišćen tokom Prvog svetskog rata. Iako je uveden tek 1917. godine, izazvao je više žrtava nego bilo koji od prethodno korišćenih borbenih gasova.
Ključni razlog za ovu visoku smrtonosnost je taj, što zaobilazi zaštitu koju pružaju gas maske tako što napada kožu, koju izaziva stvaranje plikova, a takođe se prilično efikasno apsorbuje preko kože.
Kod onih koji nisu zaštićeni gas maskama, izaziva teška oštećenja pluća- ovo je prijavljeno kod iranskih vojnika izloženih iperitu, koji je Irak koristio u ratu između dve zemlje.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Michael Palmer (henrimakov.com)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
[adsenseyu1]
