Izjava novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa posle rušenja dosadašnjih vlasti u Siriji da je turski predsednik Erdogan ostvario ono što je davno želeo, da veći deo te zemlje bude pod uticajem i kontrolom Ankare, nametnula je sama po sebi pitanje hoće li on početi da realizuje svoje ambicije na postsovjetskom prostranstvu.
Erdoganova armija je već učestvovala u ratu u Nagornom Karabahu, pomažući Azerbejdžanu da osvoji tu oblast koja je bila pod kontrolom Jermena. Nezavisno od Erdoganovih ambicija stvaranja nove osmanske imperije, na postsovjetskom prostranstvu preti realna opasnost od onih koji su ratovali u redovima radikalnih islamista u Siriji.
Koliko će se islamista preseliti iz Sirije, zasada može samo da se nagađa. Ali, jedno se već zna: oslobađanje radikalnih islamista iz sirijskih zatvora, pogotovo onih koji su došli da ratuju iz bivših sovjetskih republika, sigurno može negativno da utiče na političku situaciji u Centralnoj Aziji.
Ti vojnici Islamske države su iz raznih zemalja stizali preko Turske, uz znanje njenih službi. Nemali broj doveo je i svoje porodice. Posle poraza Islamske države mnogi su se vratili u zemlje odakle su došli. Neki od njih su se preba- cili u Avganistan, čekajući za njih bolja vremena.
Bilo je prenaivno verovanje da se oni koji su bili u „zabludi“ mogu uz pomoć društva vratiti normalnom životu. Čak su i zapadne međunarodne organizacije i OUN počele da vode kampanju u zemljama Centralne Azije da se reintegrišu bivši ratnici Islamske države.
Moskovski doktor istorijskih nauka Aleksandar Knjazev podseća da su u Uzbekistanu pokrenuli program „Mehr“, u Kazahstanu „Žusen“, u Kirgiziji „Merim“, a svima je bio isti zadatak: da počnu da „trezne“ svoje građane koji su bili zaraženi islamskim ekstremizmom.
I u Tadžikistanu su se bavili prevaspitanjem i pomagali u adaptaciji bivšim verskim fanaticima. Jedina zemlja u kojoj su bili svesni da ti ekstremisti nisu popravljivi bila je Turkmenistan.
– Ideolozi džihada nisu prekidali kontakte sa porodicama koje su se vratile iz Sirije i poručivali su im: „Živite kao mirni građani, a kad dođe vreme mi ćemo vas ponovo prebaciti“ – kaže Knjazev.
Da su se sada ekstremisti samo preobukli u mirne mučenike Asadovog režima dokaz je da je vodeća grupa među sadašnjim pobednicima u Siriji Hajat Tahrir el Šam, dojučerašnja DŽebhat an Nusra, koja je bila jedna od filijala Islamske države. Oni su 2015. godine pozivali na ujedinjenje u ratu protiv Rusije i Irana. NJihovi sponzori su bili u Turskoj, ali imali su podršku i u SAD.
U strukturama Hajat Tahrir el Šama postoji uzbečkokirgiska grupa Katibat Tauhid val DŽihad, a takođe ima i grupa Ujgura. Upućeni kažu da su među tim islamskim ekstremistima stotine Kazahstanaca i Tadžikistanaca.
Dobro je poznato da su mnogi islamisti iz Centralne Azije bili povezani sa Al Kaidom, jer su bili zaraženi ideologijom globalnog džihada. U Rusiji su sa pravom zabrinuti, pogotovo
jer su iz velikog vojnog zatvora u Siriji, Sejdnaja, puštena i 33 građanina Rusije koji su ratovali u redovima Islamske države. Dobro upućeni kažu da oni ništa ne znaju da rade osim da ratuju.
Ako se vrate u zemlju, policija ih sve vreme mora držati pod kontrolom ali to ne može da spreči njihov uticaj u seoskim sredinama, gde će oni na neki način biti autoriteti jer su ratovali za veru. Upravo mlađi ljudi u selima su za njih odlična baza za vaspitavanje mladih fanatika i prikupljanje istomišljenika. Osim na Kavkazu postoji opasnost od veterana rata u Siriji i u Tatarstanu, Baškiriji, i čak u Jakutiji.
Na Severnom Kavkazu se već poduže oseća aktivnost islamista, pogotovo u Dagestanu gde oni napadaju, čak i one muslimanske sveštenike koji se smatraju umerenim i protiv su radikalizma. U vrbovanju ljudi sve više se koristi internet.
Jedno je nesporno: te ljude koji su boravili u Turskoj tamošnje službe mogu da koriste kad im zatrebaju. Oni mogu biti od koristi i u ostvarivanju planova Erdogana u širenju turskog uticaja. Jedan broj tih ljudi je već ratovao za turski uticaj dok se pucalo u Alepu.
Sve priče kako su se bojovnici iz Hajat Tahrir el Šama distancirali od Al kaide su samo politički rebrendig, ali suština je ostala ista.
Turske službe su ih snabdele oružjem i ostalim što je potrebno za ratovanje i sigurno će ih koristiti i dalje kad im zatreba. Hoće li se Erdogan i njegove službe posle rušenja Asada u Siriji okrenuti prema drugim zemljama, uskoro ćemo videti.
Erdogan je već izjavio da ne može da čeka još decenijama da se reši status Severnog Kipra. Posle samita Organizacije turkofonskih država u Samarkandu 2022, gde se Erdogan ponašao kao stariji brat, kod najviših rukovodilaca u Kazahstanu i Uzbekistanu pojavio se oprez.
Ali Erdoganovim pričama najmanje veruju vlasti Turkmenistana, čije službe pažljivo prate turkmensku dijasporu koja živi u Turskoj.Po dolasku u Turkmenistan njih pažljivo proveravaju, pogotovo one koji hoće da produže svoje pasoše.
Ministarstvo spoljnih poslova je čak predložilo Ankari da se ponovo uvedu vize. Takav oprez je plod saznanja da je nemali broj njenih građana ratovao na strani radikalnih islamista u Siriji.
I oni su imali „tajm-aut“ u Turskoj pre nego što su stigli u Siriju. Naravno da bi za oca i sina Berdimuhamedove, koji vladaju Turkmenistanom, bilo opasno da im Erdogan deportuje veliki broj turkmenske dijaspore koji su zaraženi verskim ekstremizmom.
Mada je predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev ovih dana izjavio da u Bakuu ne nameravaju da Turska otvara vojnu bazu na njihovoj teritoriji to ne znači da se Erdogan zadovoljio samo bratskom pomoći kad se ratovalo za Karabah.
U Ankari su odavno krenuli da tzv. mekom snagom osvajaju prostor bivših sovjetskih republika, gde je većinsko stanovništvo muslimansko. Turci su širom otvorili vrata studentima iz tih novonastalih država, znajući da preko njih mogu da šire svoj uticaj. Paralelno su širili ekonomsku saradnju.
Primera radi, novu prestonicu Kazahstana Astanu su gradile uglavnom turske građevinske kompanije. I kad je bio pokušaj državnog udara u Kazahstanu 2022. godine među onima koji su pripremali tu akciju bili su bivši studenti turskih fakulteta.
Da Erdogan ima ambiciju širenja svog uticaja na Istok lako se može zaključiti ako se pogledaju njegove izjave. Jedan od glavnih njegovih aduta je ista vera i sličan jezik.
Događaji u Siriji pokazali su da Erdogan ima osećaj kada treba iskoristiti šansu za svoje ambicije. Uopšte ne treba sumnjati da će Erdogan nastaviti da gaji ambicije jačanja uticaja i povezivanja sa muslimanskim turkofonskim svetom u Centralnoj Aziji.
Rukovodstvo Turkmenistana ima već negativno iskustvo kad su Turci forsirali otvaranje njihovih škola i fakulteta u turkmenskoj prestonici. Oprezne vlasti Turkmenistana su primetile da im pripremaju puzajuću revoluciju.
Zbog toga je turkmenska policija provela masovno hapšenje tih koji su počeli da rade protiv svoje zemlje, a u intersu Turske. Opravdanje Erdogana je bilo da su to činile pristalice Fetulaha Gulena.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
