Masovni protesti širom Turske, koji su izbili nakon hapšenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, ne samo da su pokrenuli talas nezadovoljstva građana već su ozbiljno uzdrmali i turska finansijska tržišta.
Investitori, naročito strani, počeli su panično da povlače kapital, a turska lira, koja se tek počela oporavljati, ponovo tone. Situacija je postala toliko ozbiljna da predsednik Redžep Tajip Erdogan pokušava da lično utiče na smirivanje panike – ali pitanje je koliko je to još uopšte moguće.
Hapšenje Imamoglua – koji se u poslednje dve godine nametnuo kao ključni opozicioni lider i potencijalni rival Erdoganu na predsedničkim izborima – došlo je u trenutku kada se činilo da je Turska napokon stala na noge.
Inflacija jeste i dalje visoka (u martu je bila čak 39%), ali su uz pomoć rekordno visokih kamatnih stopa i oprezne monetarne politike investitori počeli da se vraćaju. A onda – bum.
Vesti o hapšenju prošle nedelje potopile su tursku berzu. Indeks ISE 100 pao je za preko 16% – što je, prema analitičarima, najgori pad od globalne krize 2008. godine.
U pokušaju da zaustave dalje potonuće, vlasti su brzo reagovale: Komisija za tržište kapitala zabranila je kratkoročnu prodaju i špekulacije na pad akcija, a istovremeno je omogućeno agresivnije otkupljivanje akcija kako bi se sprečio potpuni kolaps tržišta.
Na trenutak je delovalo da je ova taktika uspela – indeks je blago porastao za 2% – ali to nije dugo trajalo. Kriza poverenja se nastavlja.
Ko zapravo beži?
Analitičar RBC Bluebaya, Timoti Eš, smatra da je glavni odliv kapitala došao od stranih ulagača. To je zanimljiv detalj jer su domaći investitori – koji su do sada koristili berzu kao zaklon od inflacije – uglavnom ostali na pozicijama. Ali stranci ne vole politički haos, a pogotovo ne kada neko poput Imamoglua – simbol političke alternative – završi iza rešetaka.
Na poteze je brzo reagovao i turski ministar finansija Mehmet Šimšek, pokušavši da umiri tržišta izjavom da će država „učiniti sve što je potrebno“ da očuva stabilnost.
Uz njega je stao i guverner Centralne banke Fatih Karahan, ponovivši Erdoganovo obećanje da se proinvesticiona politika nastavlja, bez obzira na političke turbulencije.
Ali tržišta nisu laka za ubeđivanje, pogotovo kada osećaju krv u vodi. Turska lira je pala oko 3% u odnosu na dolar – što nije ogroman pad, ali je dovoljan da pokaže koliko je valuta ranjiva.
Šta se zapravo dešava?
Erdal Jaldžin, profesor sa Visoke škole za tehniku, ekonomiju i dizajn u nemačkom Konstancu, rekao je za DW da je Turska bila na ivici stabilizacije. Visoke kamate, nešto uravnoteženija politika, jačanje valute – sve je ukazivalo na povratak poverenja. Ali hapšenje Imamoglua, ističe on, sve je vratilo unazad.
„Investitori su u roku od nekoliko sati povukli ogromne sume, a Centralna banka je morala da rasprodaje devizne rezerve kako bi zaustavila potonuće lire“, navodi Jaldžin. Dodaje da je i berza i tržište obveznica bilo na dobrom putu, ali da je politička nesigurnost ponovo zavladala.
Šira slika: Erdogan u škripcu
Erdogan se sada nalazi u neugodnoj poziciji. Poslednje dve godine pokušavao je da vrati poverenje Zapada i međunarodnih investitora, sprovodeći politiku koja je – barem nominalno – delovala tržišno.
Međutim, autoritarni refleksi mu nisu strani. Hapšenje Imamoglua, uoči lokalnih izbora, mnogi vide kao pokušaj eliminacije opasnog protivnika. Ali taj potez je otvorio Pandorinu kutiju.
U sve to treba dodati i geopolitički kontekst. Turska je važna karika u NATO-u, ali Erdogan poslednjih godina balansira između Zapada, Rusije, Kine i islamskog sveta.
SAD i EU i dalje ćute – verovatno jer ne žele da ugroze savez u NATO-u i migrantski dogovor koji drži izbeglice dalje od evropskih granica. Međutim, njihova tišina ne znači da ne prate situaciju. Svaki autoritarni ispad u Turskoj dodatno slabi Erdoganovu poziciju u očima Zapada.
Kuda sve ovo vodi?
U ovom trenutku, teško je reći da li će trenutna kriza prerasti u nešto ozbiljnije ili će biti samo još jedna u nizu političko-ekonomskih bura kroz koje je Turska već prošla. Međutim, jasna je jedna stvar: Investitori se brzo okreću kada izgube poverenje. A poverenje je valuta koju Erdogan više ne može olako trošiti.
Moguće je da će lira nastaviti da slabi, naročito ako se protesti prošire i ako se EU oglasi sa jačim osudama. Ukoliko turski građani krenu masovno da pretvaraju liru u devize, Centralna banka će biti primorana da troši još više rezervi – koje su već sada pod velikim pritiskom.
A ono što dodatno otežava situaciju jeste to što su političke tenzije samo površina mnogo dubljih problema: visoka inflacija, visoka nezaposlenost, korupcija, duboke društvene podele i sve veće nezadovoljstvo mladih.
Erdogan možda i uspe da ugasi trenutni požar, ali vatra tinja ispod površine. I preti da bukne jače nego ikada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
