Iznenadna objava novog strateškog sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Australije podigla je buru u međunarodnoj zajednici.
Dok je Francuska besna, zvaničnici Evropske unije, koji je u četvrtak popodne trebalo da objave svoju strategiju za Indo-Pacifik, su zbunjeni, a Kina je osudila „mentalitet Hladnog rata“ i ocenila da je pakt zvan AUKUS pretnja miru u Indo-pacifičkom regionu.
AUKUS je nova, trilateralna strateško odbrambena alijansa, sklopljena inicijalno za izgradnju nuklearnih podmornica, ali i razvoj naprednih tehnologija i saradnju u Indo-pacifičkom regionu u kojem se širenje uticaja Kine smatra rastućom pretnjom.
Australija će dobiti prvu nuklearnu podmornicu u okviru trilateralnog partnerstva koji je podelio zapadne saveznike.
To ujedno znači da će Australija prekinuti ugovor sa Francuskom sklopljen 2016. o izgradnji 12 električnih podmornica. Inicijativa da se pomogne Australiji u razvoju nuklearne podmornice trajaće više od 18 meseci i uključivaće timove ratnih mornarica iz sve tri zemlje. „Gardijan“ ukazuje i da je ovo prvi put da su SAD podelile tehnologiju nuklearnog pogona sa nekim saveznikom sem Velike Britanije.
Pratite nas na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Moguće je, piše britanski list, da ća SAD u međuvremenu upravljati borbenim podmornicama iz australijske pomorske baze HMAS Stirling u Pertu. Amerika će voditi projekt, a koju tačno tehnologiju je voljna da podeli nije poznato, kao ni uloga Britanije u nabavci podmornica.
Zašto je Australija promenila dobavljača?
Australija je imala dogovor sa Francuskom vredan 90 milijardi dolara koji je Australija pre pet godina sklopila sa francuskom “Naval grupom” da zameni zastarelu klasu podmorničke flote „kolins“.
Međutim, kineska pretnja u Indo-pacifičkom regionu – koji obuhvata neke od najznačajnijih svetskih pomorskih puteva od Indije do Japana i južno do Australije – porasla je značajno poslednjih godina.
Podmornice na nuklearni pogon, u tom kontekstu, imaju veći domet, brže su i teže za detektovanje, navodi „Gardijan“.
Britanski nacionalni bezbednosni savetnik Stiven Lavgrov ukazuje, međutim, da je AUKUS više od flote podmornica. On je pakt opisao kao možda najznačajniju saradnju „bilo gde u svetu u poslednjih šest decenija“ i istakao da se projekt razvijao „nekoliko meseci“. Američki predsednik Džo Bajden govorio je o potrebi da se održi „slobodan i otvoren Indo-Pacifik“ i da se odgovori na „trenutnu stratešku okolinu“ regiona.
Koja je reakcija Kine?
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova reklo je da novi sporazum podstiče regionalnu trku u naoružanju. Peking je osudio AUKUS kao pretnju miru u Indo-pacifičkom regionu. Portparol Ministarstva Džao Liđijan je u četvrtak kritikovao trilateralni pakt kao odraz “zastarelog mentaliteta Hladnog rata i uskoumne geopolitičke percepije” koja “intenzivira” regionalnu trku u naoružanju Ii šteti međunarodnim naporima za neširenje nuklearnog oružja, preneo je “Politiko”.
Odnosi između Kine i troje saveznika iz pakta već su bili na niskom nivou, a sporazum – u kojem se Kina i ne pominje ali se naširoko shvaća da je odgovor na njenu ekspanziju u Južnokineskom moru i agresiji spram Tajvana – privukao je osude iz Pekinga.
Liđijan je rekao da tri zemlje trebada “poštuju težnje ljudi iz regiona… inače će naštetiti sopstvenim interesima”. Kina je takođe dovela u pitanje australijsku posvećenost neširenju nuklearnog oružja, dok je državni list “Global tajms” objavio: “Australijske trupe će verovatno biti prva grupa zapadnih vojnika koji su izgubili živote u Južnokineskom moru”.
Takođe, Kina je u petak podnela zahtev da se pridruži Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP). Ministar trgovine Vang Ventao predao je kineski zahtev za pridruživanje sporazumu o slobodnoj trgovini u formi pisma novozelandskom ministru trgovine Dejmijenu Okonoru.
Koliko je besna Francuska?
Pariz je osudio pakt. Francuska je, kako su vlasti podsetile, “jedina evropska nacija prisutna u Indo-Pacifiku sa skoro tri miliona građana i preko 7.000 članova vojnog osoblja”. Ministar za Evropu i spoljne poslove Žan-Iv Le Drijan i ministarka odbrane Florens Parli su u saopštenju rekli da je takva odluka “za žaljenje”.
„Saveznici to ne rade jedan drugom“, rekao je kasnije Drijan, poredeći Bajdenovu objavu sa „onim što je (Donald) Tramp nekad radio“.
Reagovao je i bivši francuski ambasador u Vašingtonu Žerar Aro, koji je na “Tviteru” poručio da su SAD i Britanija Francuskoj “zabole nož u leđa u Australiji”. Aro se takođe zapitao zašto Australija nije tražila nuklearne podmornice od Francuske, međutim o besu Francuza možda najbolje govori “tvit” aktuelnog francuskog ambasadora u SAD Filipa Etjena koji je nekoliko sati nakon dogovora naveo: “Zanimljivo, pre tačno 240 godina francuska mornarica porazila je britansku u zalivu Česapik, utirući put pobedi u Jorktaunu i nezavisnosti SAD”.
U saopštenju iz ambasade se ističe da odluka da se Pariz “isključi” pokazuje “nedostatak koherentnosti koji Francuska može “samo sa žaljenjem da zabeleži”.
“Gardijan” podseća da je Francuska 2016. opisala ugovor sa Australijom kao “sporazum veka” i početkom 50-godišnjeg braka. Trebao je da simbolizuje širu australijsko-francusku alijansu u Indo-Pacifiku koja bi se proširila na obaveštajne podatke o oružju i kominikacijama. Australijsko partnerstvo je takođe bilo ključno u njihovoj Indo-pacifičkoj strategiji 2018.
U odbranu savezničkih odnosa u petak je ustao britanski premijer Boris Džonson. On je rekao da su odnosi Londona i Pariza postojani i čvrsti, te naglasio da novi odbrambeni pakt Britanije sa Australijom i SAD nije usmeren protiv bilo koje druge države.
„Naš odnos sa Francuskom, naši vojni odnosi su čvrsti. Stojimo rame uz rame sa Francuzima, bilo u Sahelu, gde vodimo zajedničku operaciju protiv terorista u Maliju, ili u Estoniji, gde trenutno imamo najveću operaciju NATO“, rekao je.
Koje su neposredne posledice pakta?
Odnosi između Kine i SAD deluju da su na dobrom putu da nastave svoju trenutnu zategnutu putanju, ali je zapadna alijansa takođe uzdrmana.
Francuski predsednik Emanuel Makron veruje da su australijske zabrinutosti ublažene, uprkos višestrukim upozorenjima Kanbere u vezi odlaganja i prekoračenja rokova, ali može biti i da su SAD iznele Australiji ponudu koju nije mogla da odbije.
Takođe deluje očigledno da SAD ne veruju Makronu što se tiče Kine, jer je često govorio da želi da upravlja srednjim kursom između dve sile, kao i o autonomnoj Evropi koja funkcioniše pored Amerike i Kine.
Evropa u zapećku
Objava trilateralnog pakta zbunila je zvaničnike Evropske unije, posebno po pitanju odnosa sa Kinom. CNN piše da EU ima problem sa Pekingom jer, s jedne strane, blok želi da izgradi snažne ekonomske veze s Kinom, a s druge ima problem sa kršenjem ljudskih prava u azijskoj sili.
Da bi stvari bile gore, objava novog pakta je došla dan pre nego što je EU trebalo da predstavi željno iščekivanu strategiju za Indo-Pacifik. Zvaničnici u Briselu rekli su CNN-u da se na tajming objave AUKUS-a gleda sa neodobravanjem, jer je visoki predstavnik EU za spoljne poslove trebao da objavi njihovu sopstvenu strategiju u četvrtak popodne.
U najboljem slučaju smatra se pomalo nepristojnim – a u najgorem potvrđuje da se EU, uprkos globalnim ambicijama Brisela, ne uzima kao ozbiljan geopolitički igrač. “Aksios” piše da je pakt posramio Evropljane koji su želeli da iznesu svoju strategiju. Pretpostavljam da takav dogovor nije ispečen prekjuče – rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borelj na konferenciji otkrivanja strategije kojoj je AUKUS “ukrao šou”.
„Uprkos tome, mi nismo bili obavešteni“, istakao je.
Neki smatraju da je AUKUS potkopao svake realne tvrdnje da Brisel ima uticajno prisustvo na svetskoj sceni.
„Činjenica da su SAD voljne da potroše više političkog kapitala i investiraju u bezbednosne i odbrambene veze sa Britanijom i Australijom pre nego što posegnu za moćima EU je veoma otkrivajuća“, rekla je CNN-u Velina Čakarova, direktorka austrijskog Instituta za evropsku i bezbednosnu politiku.
„Očigledno je da EU mora prvo postati bezbednosni akter u Indo-Pacifiku kako bi je partneri anglosfere uzeli za ozbiljno“, dodala je. CNN ukazuje da trenutno nema konsenuza oko toga šta evropska odbrana znači ili kako bi trebala da izgleda. Francuska, jedina velika vojna sila u EU, zagovara koordinisanu odbrambenu politiku koja bi pružila bloku stvarne sposobnosti. Nedavna dešavanja u Avganistanu samo su učvrstila francuski stav da EU treba kapacitete za odbranu svojih interesa i da izgradi prisustvo u Indo-Pacifiku. Međutim, mala je verovatnoća za to.
„Kad vidim kako Makron i njegov tim govore o trupama na terenu, prosto ne vidim da će se to ikada desiti. Nacionalni lideri moraju da pošalju trupe u bitku. Neće kriviti EU kad se ljudi vrate kući u kesama za leševe“, rekao je CNN-u neimenovani evropski diplomata.
Nezgodan tajming
Viši zvaničnik Bajdenove administracije rekao je “Aksiosu” da tajming objave pakta “nema veze” sa evropskim planovima i tvrdi da su američki zvaničnici “bili u kontaktu sa francuskih partnerima da diskutuju u AUKUS-u, uključujući (period) pre objave” sporazuma.
“Aksios” navodi da su zemlje EU znale da “Evropa nije fokus” kad je Bajden ušao u kancelariju, kako je portalu rekao evropski diplomata.
„Ipak, ohrabrili su ih Bajdenovi simbolični koraci da obnovi odnose sa blokom koje je preduzeo nakon odlaska Donalda Trampa iz kancelarije, uključujući posetu Briselu na prvom putu u inostranstvu i obećanje da će koordinisati sa Evropom po ključnim pitanjima“, rekao je diplomata.
Ali, povremeno bi se razočarali nedostatkom komunikacije i fleksibilnosti u praksi, uključujući jednostranu zabranu za vakcinisane evropske putnike.
Haotično povlačenje američkih trupa iz Avganistana takođe je uzdrmalo odnose SAD i Evrope i dovelo do pitanja da li Evropa može i treba da uvelike zasniva svoju bezbednost na alijansi sa Vašingtonom.
Francuski zvaničnici trebali su da održe gala veče u Vašingtonu da proslave savez i obeleže 240 godina od ključne pobede u američkoj revoluciji. Taj događaj je sada otkazan, navodi “Aksios”.
Koji je geopolitički značaj sporazuma?
Pakt znači da je Kina sada suočena sa moćnom, novom odbrambenom alijansom u Indo-Pacifiku, koju su pozdravili regionalni partneri poput Japana.
Takođe potvrđuje da, nakon Bregzita, SAD i dalje žele Britaniju – ali ne i EU – za ključnog vojnog partnera. Daje i nov fokus Bajdenu, sa post-Avganistana na Aziju. Bajden će 24. septembra održati prvi samit “oči u oči” sa Kvadom, blokom koji obuhvata Japan, Australiju, SAD i Indiju. Pakt je pogodio i odnose između Australije i Novog Zelanda, koji je zabranio nuklearna plovila u svojim vodama pre više od tri decenije.
Novozelandske vlasti su potvrdile da Australija neće biti izuzetak i da će njihovim podmornicama biti zabranjen ulazak u njihove vode. Premijerka Džasinda Ardern rekla je, međutim, da novi pakt “ni na koji način ne menja” postojeće obaveštajne dogovore sa tri nacije ili sa petom članicom špijunske organizacije “Pet očiju” Kanadom.
Profesor Dejvid Kepi, direktor Centra za strateške studije Univerziteta Viktorija u Velingtonu, rekao je da Novi Zeland nije “skrajnut”, ali da sporazum jasnije ilustruje postojeće razlike između zemlje i njenih bezbednosnih partnera.
Da li novi pakt krši sporazum o neširenju nuklearnog oružja?
Organizacija IAEA je rekla da će to ispitati, ali šest zemalja već koriste nuklearnu tehnologiju za pogon u svojim podmornicama.
Takođe, lideri Australije, SAD i Britanije istakli su da će nove podmornice imati nuklearni pogon, ali ne i nuklearno oružje. Australijski premijer Skot Morison je istakao da njihove podmornice neće imati nuklearno oružje.
Australija je potpisnica sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Australijska flota gradiće se u Adelejdu, čime će ona postati sedma nacija u svetu koja poseduje nuklearne podmornice. Trenutno šest država u svetu poseduje nuklearne podmornice – SAD, Kina, Rusija, Francuska, Indija i Velika Britanija.
Na mreži “Telegram” možete pratiti sve naše vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
(blic)
