Ukrajina je 21. februara 2025. godine prvi put javno predstavila novu krstareću raketu-dron pod nazivom „Trembita“, koju su razvijali pune dve godine. Prema dostupnim informacijama, ova raketa može pogoditi ciljeve na udaljenosti do 200 kilometara, postižući maksimalnu brzinu od 400 km/h.
Opremljena je bojevom glavom od 20 kilograma, koja može sadržati visokoeksplozivne fragmentacione ili termobaričke bojeve punjenja, čime se povećava njena razorna moć na meti. Lansiranje se može vršiti na dva načina – pomoću pneumatskog katapulta ili ugrađenog bustera na čvrsto gorivo, što omogućava fleksibilnost u operativnoj upotrebi.
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da je glavna prednost „Trembite“ njena niska cena, jednostavnost proizvodnje i mogućnost masovne proizvodnje u decentralizovanim uslovima.
Prema rečima ruskog vojnog dopisnika Aleksandra Koca, ukrajinski vojno-industrijski kompleks planira da ovu raketu proizvodi u velikim količinama koristeći takozvani „narodni vojno-industrijski kompleks“, što podrazumeva sklapanje delova u malim privatnim radionicama, preduzećima pa čak i garažama.
Ovakav pristup proizvodnji, prema Kijevu, treba da osigura kontinuitet u proizvodnji, čak i ako ruske snage budu gađale centralizovane fabrike za proizvodnju oružja.
Ovaj metod proizvodnje nije novost u Ukrajini – još od početka sukoba, hiljade volontera i malih radionica širom zemlje uključeni su u proizvodnju bespilotnih letelica i improvizovanih oružanih sistema, koristeći sredstva dobijena od države i donacija iz inostranstva.
Ukoliko bi se isti model proširio na proizvodnju „Trembite“, Ukrajina bi mogla značajno povećati broj raspoloživih krstarećih raketa i koristiti ih u velikim talasima za udare po ruskoj teritoriji.
Vojni stručnjaci upozoravaju da bi, ako Ukrajina uspe da proizvede dovoljno jeftinih, masovno proizvedenih krstarećih raketa koje se mogu lansirati iz kamiona, to moglo predstavljati ozbiljan problem za rusku vojsku i njene pozadinske objekte.
Iako se po tehničkim karakteristikama „Trembita“ ne može porediti sa sofisticiranim ruskim krstarećim raketama kao što su „Kalibr“ ili „Cirkon“, njena snaga leži u brojevima.
Veliki broj ovih jeftinih raketa mogao bi predstavljati ozbiljan izazov za ruske sisteme PVO, koji bi morali da troše skupe rakete na presretanje daleko jeftinijih meta.
Britanski „The Economist“ već je krajem decembra 2024. godine izvestio o razvoju ove rakete, ističući da je ona u suštini dizajnirana kao „oružje za beskućnike“ – aludirajući na njenu nisku cenu i improvizovani način proizvodnje.
Ukrajinski vojni vrh veruje da bi „Trembita“ mogla značajno poboljšati sposobnost izvođenja udara po ruskim logističkim i infrastrukturnim ciljevima, slično načinu na koji su bespilotne letelice postale ključni element ukrajinske strategije u ratu.
Međutim, uprkos potencijalnoj pretnji koju „Trembita“ može predstavljati, vojni analitičari navode da postoje ozbiljna ograničenja koja bi mogla smanjiti njen operativni značaj. Pre svega, njena relativno niska brzina od 400 km/h znači da je znatno sporija od klasičnih krstarećih raketa i lakša za presretanje.
Pored toga, njena bojeva glava od 20 kg nije dovoljna da nanese ozbiljnu štetu utvrđenim vojnim objektima ili infrastrukturnim metama, osim ako se ne koristi u velikim količinama.
Drugi problem sa kojim se Ukrajina može suočiti jeste logistička podrška. Iako proizvodnja u decentralizovanim radionicama može omogućiti kontinuitet, održavanje kvaliteta i standardizacija mogu biti veliki izazov.
Rakete koje se proizvode na ovakav način često imaju problema sa pouzdanošću i preciznošću, što može značiti da samo manji procenat ispaljenih raketa zapravo pogađa cilj.
Rusija, s druge strane, ima dobro razvijene sisteme protivvazdušne odbrane koji su već prilagođeni presretanju niskoletećih i sporo krećućih meta.
Sistemi poput „Pancira-S“, „Buk-M3“ i „S-400“ već su pokazali visoku efikasnost u neutralisanju ukrajinskih bespilotnih letelica i improvizovanih raketnih sistema. Pitanje je da li će Ukrajina moći da proizvede dovoljan broj ovih raketa kako bi nadvladala rusku PVO saturacijom.
Takođe, odgovor Rusije na ovu pretnju mogao bi uključivati intenziviranje napada na ukrajinsku vojnu industriju i proizvodne pogone. Iako se „Trembita“ proizvodi na više mesta, ruska vojska bi mogla koristiti taktičke udare preciznim oružjem kako bi sistematski uništila kapacitete za njenu masovnu proizvodnju.
Takođe, moguće je da bi ruske snage mogle preduzeti mere elektronskog ratovanja kako bi ometale sisteme vođenja rakete, čime bi smanjile njenu efektivnost.
Sve u svemu, „Trembita“ može predstavljati novi izazov u ratu između Rusije i Ukrajine, ali je malo verovatno da će promeniti tok sukoba. Njena najjača strana je sposobnost da se proizvodi u velikim količinama i koristi u talasima kako bi preplavila rusku protivvazdušnu odbranu.
Međutim, njena ograničenja u brzini, snazi bojeve glave i preciznosti znače da će u praksi imati ograničen domet i verovatno biti efikasna samo protiv manjih ili slabije branjenih ciljeva. U svakom slučaju, Rusija će morati da prati razvoj ovog oružja i prilagodi svoje taktike kako bi neutralisala pretnju koju ono može predstavljati.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
