Donald Tramp, aktuelni predsednik SAD, verovatno neće sprovesti svoju pretnju o uvođenju 100% carina na zemlje koje kupuju rusku naftu, navodi kolumnista agencije Reuters Timoti Gardner.
Prema njegovim rečima, Tramp bi mogao da odustane od ove mere zbog rizika od rasta cena nafte uoči predstojećih kongresnih izbora.
U analizi se podseća da je slična pretnja već bila upućena u martu ove godine, kada su se carine odnosile na kupce venecuelanske nafte, ali mere nisu sprovedene, dok je izvoz iz Venecuele porastao.
Sada je Tramp izjavio da će carine biti uvedene ukoliko Moskva ne pristane na opsežan mirovni sporazum sa Ukrajinom u roku od 50 dana, što ističe početkom septembra.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakve sekundarne carine mogle izazvati ozbiljne posledice. Fernando Ferrejra iz konsultantske kuće Rapidan Energy Group ocenjuje da bi uklanjanje više od 4,5 miliona barela dnevno sa tržišta, kao i prekid komercijalnih veza sa zemljama koje uvoze rusku naftu, moglo izazvati značajan skok cena i potrese u globalnoj ekonomiji.
Sličnu procenu iznosi i Klej Sejgl, viši saradnik i šef Katedre za energetiku i geopolitiku u Centru za strateške i međunarodne studije. On navodi da bi carine ovog tipa verovatno dovele do smanjenja globalne ponude i porasta cena.
Prema njegovim rečima, analitičari i trgovci skeptični su da će Tramp dozvoliti takav scenario. Jedan razlog je što je, kako tvrdi Sejgl, Tramp osetljiv na visoke cene nafte, a drugi je njegova sklonost bilateralnim pregovorima, nasuprot rigidnim pravilima koja bi mogla ograničiti njegovu fleksibilnost.
Nakon pretnje uvedene 14. jula, Tramp je već 16. jula izjavio da je cena od 64 dolara za barel „odlična“ i da njegova administracija radi na daljem snižavanju cena kao jednog od ključnih faktora za kontrolu inflacije. Od tada se cene drže na nivou oko 60 dolara, bez značajnih oscilacija.
Zigel takođe ukazuje na to da bi prethodno uvedene carine na čelik mogle povećati troškove za domaće proizvođače nafte, što bi dodatno uticalo na cene baš u trenutku kada se približavaju kongresni izbori, u kojima republikanci imaju tesnu većinu u oba doma.
Portparolka Bele kuće Ana Keli izjavila je da Tramp ostaje odlučan da ispuni svoja obećanja. Kako je rekla, predsednik zauzima čvrst stav prema predsedniku Rusije, ostavljajući sve opcije otvorenim, a pretnje dodatnim carinama deo su tog pristupa.
Ministarstvo finansija SAD, koje nadgleda sprovođenje sankcija, potvrdilo je spremnost da postupi u skladu sa najavama. Predstavnik tog ministarstva izjavio je da je Moskvi dat rok od 50 dana za prihvatanje predloga mirovnog sporazuma, a ukoliko do toga ne dođe, Vašington će razmotriti uvođenje novih sekundarnih sankcija.
Gardner dalje ukazuje da je tržište oprezno zbog ranije neispunjenih pretnji. U martu najavljena mera od 25% carine na kupce venecuelanske nafte nije sprovedena, dok je izvoz iz te zemlje povećan zahvaljujući isporukama Kini, koja već godinama pronalazi načine da nastavi sa uvozom, uključujući i prepakivanje sirovine kao brazilsku.
Indijski rafinerijski sektor, jedan od najvećih kupaca ruske nafte, takođe ne veruje u mogućnost uvođenja takvih carina. Tri izvora iz indijskih rafinerija navela su da ne planiraju da obustave nabavke.
U prvoj polovini ove godine uvoz ruske nafte u Indiju povećan je za oko 1%, a najveći deo uvoza obavili su Reliance Industries i Nayara Energy, koje su zajednički činile oko polovine ukupnog uvoza, navode izvori.
Ministar energetike Indije Hardip Sing Puri izjavio je da zemlja ima dovoljno alternativnih izvora za zadovoljenje svojih potreba u slučaju prekida isporuka iz Rusije.
Džeremi Paner, bivši istražitelj za sankcije u američkom Ministarstvu finansija, ocenjuje da dosadašnja praksa ukazuje na oprez u pogledu sankcija prema Rusiji. Kako navodi, od 20. januara, administracija je uvela sankcije protiv oko 19 ruskih državljana, većinom u okviru borbe protiv terorizma i sajber kriminala.
Za poređenje, u istom periodu uvedene su 75 sankcija prema Iranu i 109 prema kineskim pojedincima i organizacijama.
Prema Paneru, zakon koji bi uveo carine od 500% protiv uvoznika ruske nafte i dalje čeka na razmatranje u Senatu, iako ima dvostranačku podršku. Međutim, čak i da zakon bude usvojen, predviđena mogućnost da predsednik ukine carine ostavlja prostor za političku simboliku bez obavezne primene u praksi.
Paner zaključuje da se taj zakon više uklapa u okvir političke poruke nego što predstavlja konkretni mehanizam za nametanje sankcija.
Webtribune.rs
