Pobeda Trampa na predsedničkim izborima u Americi, i to – ubedljivo. I? Pa, za početak – dovoljno! Ako ništa, ono dovoljno utoliko ukoliko su mogli da pobede i oni koji su je do sada vodili.
Građanskog rata neće biti, što je dobro, ali zato „seča knezova“ u dosadašnjoj administraciji, koja ga je žestoko progonila – i u prvom mandatu i sad do pobede – sumnjam da će izostati. Naravno, ako ga ne ubiju!
Međutim, dva tabora su i dalje tu, samo što su promenjene emocije. Dojučerašnji moćnici tuguju, a ovi drugi su dobili nadu i olakšanje. I, nisu to samo dve suprotstavljene strane u Americi – cela planeta se u dva bloka podelila.
E, to što su ovi izbori u potpunosti prešli značaj svoje zemlje – krunski je dokaz da nema te države danas, koja nije duboko svesna ko je planetarni siledžija.
Na primer, kada bi neko sad poveo nekakav sudski spor za sva zlodela po zemljinoj kugli – boljeg i jačeg dokaza da je nepogrešivo detektovan pravi zlostavljač i kriminalac – nema od ovoga argumenta da je, i koliko je – ceo svet čekao šta će Amerika uraditi na ovaj izborni 5. novembar.
Sad, ‘oće li biti razlike između onih do juče i ovih koji će, faktički, preuzeti vlast 20. januara 2025. (?!) – biće. Kako i koliko (?) – kako za koga.
Ovim prvima, koji su dosadašnju američku administraciju podržavali, uklopili se u njen besramni „biznis“ i profitirali – logično da je promena teško pala! Meni je tu – od svih „navijača“ – najžalije Šiptara i cele njihove dijaspore, koje su demokrate pozvale da glasaju njihovu Kamalu Haris! Čak je i komplet okupacioni šiptarski vrh s KosMeta lično prisustvovao završnom predizbornom mitingu.
Ovaj drugi tabor, u koji i mi spadamo, i očekivao je, i glasao za republikanca Trampa – svi koji su mogli da glasaju. Valjda onda zaslužujemo i malo nade i slavlja! Ali – plašiti se da nam „ljubavni zanos“ ne zatvori oči, pa – kasno progledamo!
Ima i još nešto u toj pobedi što bi na prvu analizu, dok još slavlje traje, moglo izgledati kao pogrešan zaključak – pobedi Trampa raduje se, i iza nje stoji, i – duboka država! Zašto? Zato što je i za nju – koja je do ovoga dna i bestidnosti Ameriku dovela – bila najbezbolniji izlaz!
Što bi se reklo – „gospotski“!
Možda to na prvi pogled deluje nelogično, ali – koliko je, pa logično da se oni koji stotinama godina iz senke vuku svetske poteze, sad tek tako prepuste „demokratskoj“ volji pojedinca – i u neizvesnosti čekaju – rezultat brojanja glasova? Da takav izbor nije i njima odgovarao – teško da bi ga bilo!
Kao što ga nije bilo na izborima pre 4 godine. A Tramp je i tada pobedio. Pa Bajden postade predsednik.
Dosadašnju američku politiku i potres izazvan promenom –najbolje objašnjava primer Nemačke.
Izbor Trampa je direktno, u roku od samo jednoga dana, srušio tročlanu koalicionu „Semafor“ vlast u Nemačkoj, u kojoj su se Slobodni demokrati (FDP) suprotstavili Šolcovim Socijaldemokratama i Zelenima Analene Berbok, i to –direktno zbog Ukrajine.
Kancelar Šolc je hteo da natera ministra finansija Kristijana Lindnera iz FDP-a, da se u budžetu za iduću godinu – po cenu protivzakonitog zaduživanja i štampanja novca – utefteri povećanje davanja Ukrajini za rat protiv Rusije. Tu ti, nepristajanje ministra na tu bezumnost – obori vladu!
I, ko bi, osim vazala Šolca mogao zahtevati takav samoubilački potez u današnjoj Nemačkoj, u kojoj, na primer, svetski gigant „Folksvagen“ smanjuje plate za 10%, što nije tako ni loše u odnosu na sudbinu 30.000 onih koji će dobiti otkaz, jer ide na zatvaranje 3 fabrike i smanjenje proizvodnje za 30%.
Sve ovo je pokrenulo štrajkove zaposlenih i u ostaloj automobilskoj industriji i proizvodnim delatnostima koje su za nju vezane.
Tako će Nemačka morati na nove izbore već za koju nedelju, umesto za godinu dana – kako je trebalo. A, nakon tih izbora, s obzirom na sve veće jačanje krajnje desnice AFD (Alternativa za Nemačku), za očekivati je potpuno promenjeno lice Nemačke, a Boga mi, samim tim i – EUrope!
Ako je ovo slika privredno najjače evropske države, šta reći za ostale? To je cena poslušničke ratničke politike, uvođenja sankcija Rusiji i odsecanja grane na kojoj im je cvetala proizvodnja.
I, neka što su tim sankcijama sebe bacili na kolena, nego su još Rusiju naterali da se okrene sebi i u odnosu na vreme kada je sa njima sarađivala – postane neuporedivo jača. Okrenuli su je oni i novim tržistima i partnerima – Aziji, Bliskom Istoku, Africi, Južnoj Americi…
Međutim, njeno, nikad u istoriji jače partnerstvo sa Kinom – što ih obe nadmoćnima čini – Tramp tvrdi da će rasturiti. Da li je to samo predizborna retorika – videćemo.
Ne znam ni da li u Moskvi i Pekingu znaju za NJegoša, ali onu njegovu – „spušta’ sam se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže, otad ste mi pamet ućerali…“ – teško da ne znaju!
A, što se tiče poraza kojega su Rusiji spremali u ukrajinskom ratu, s tim ciljem su ga zapadnjaci i NATO i pokrenuli – postigli su: raspad i kolaps u svojim redovima, nestanak Ukrajine, uvećanje ruske teritorije, „izdejstvovali“ rusku pobedu i potvrdu da je vojno nepobediva!
Na pijedestal – na koji su je ovim potezima podigli – ni sama Rusija ne bi znala tako.
U svom totalitarnom sistemu i pohodu mačem na svet, s ciljem da se konačno porazi, rasparča i opljačka istorijski rival Rusija, nisu samo Evropu slomili, nego teško oslabili mnoge segmente svoje vlasti, među kojima nepopravljivo i najmoćniju polugu – dolar, koga su i članice i partneri BRIKS-a iz svoje međusobne trgovine izbacili od 54 do čak preko 90%!
Oni su i svet – iz bolesne ambicije da potpuno nad njim zagospodare – naterali u nezaustavljivi proces stvaranja novog svetskog poretka.
Nisu to male zasluge!
Sve ono što su do sada po svetu razvalili i opljačkali – teško je nabrojati. Nastranu nenormalnosti koje su smislili i zapretili da ih svi, pod cenu opstanka, moramo prihvatiti – za šta je sinonim i najbolje objašnjenje ono letošnje morbidno otvaranje Olimpijskih igara u Parizu.
I, posle svega što su poradili, došli su dotle da im je jedini preostali izlaz iz haosa koji su izazvali, i u svojoj kući, i van nje – bio Tramp!
Kapa dole! Rešenje je iz snova! Sve što ne valja stavlja se na teret onima koji odlaze, pilatovski peru krvave ruke i na scenu stupa „čista“ Amerika koja, ovim izborom, na prvom mestu sebi daje šansu!
A, to – da će Amerika, ustvari duboka država, odustati da bude svetski hegemon – teška je naiva!
Moćni ne bi bili to što jesu da tako lako odustaju od vladarskog trona. Tramp je za Ameriku šansa u prestrojavanju! Dragoceni period za preispitivanje, kupovinu vremena i pripremu novih metoda u pohodu na svet! E, to svako mora imati na umu!
Prilika je ovo i za ceo svet! Niko od moćnih na planeti neće to vreme uludo potrošiti. Pa, ko ga bolje iskoristi.
Tu je i za nas šansa – pod uslovom da progledamo na oba oka! Trebaće nam. Svetski procesi imaju filigranski vez. Trebaće nepogrešiva procena – prijatelja, i neprijatelja – istorijskih!
A, za Ameriku – jedini način spasenja je da se povuče u svoje granice, posveti svom ozdravljenju i – tako sebe „učini ponovo velikom“!
Autor: Milijana Baletić
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
