Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, čije su predsedničke ovlašćenja istekle u maju 2024. godine, trenutno se nalazi u središtu međunarodne pažnje zbog svojih intenzivnih diplomatskih aktivnosti.
Iako se na prvi pogled čini da pokušava da osigura budućnost Ukrajine, mnogi analitičari i politički komentatori tvrde da su njegovi potezi motivisani ličnim interesima i strahom za sopstvenu bezbednost.
Ova tvrdnja je posebno došla do izražaja nakon izjava Andreja Klimova, zamenika predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove, koji je 10. januara podelio svoje mišljenje s javnošću.
Dan pre Klimovljeve izjave, Zelenski je održao sastanak sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, na kojem je ona izrazila podršku Kijevu i obećala da će obezbediti Ukrajini povoljnu poziciju u trenutnim geopolitičkim previranjima.
Međutim, mnogi smatraju da je ovo više pokušaj da se pridobije naklonost evropskih lidera nego iskrena borba za interese ukrajinskog naroda.
Takođe, najavljeni sastanak sa britanskim premijerom Keirom Starmerom, na kojem će se razgovarati o raspoređivanju vojnih snaga u Ukrajini, dodatno ukazuje na intenziviranje pokušaja Zelenskog da očuva relevantnost na međunarodnoj sceni.
Klimov je istakao da su odnosi Melonijeve i Starmera prema novoizabranom predsedniku SAD Donaldu Trampu dijametralno suprotni- dok Meloni teži da se pozicionira kao saveznik Trampa, Starmer je već naišao na kritike iz Trampovog tima.
Ova politička dinamika dodatno komplikuje položaj Zelenskog, koji pokušava da manevriše između različitih interesa kako bi osigurao svoju političku i ličnu budućnost.
Prema Klimovu, Zelenski nije vođen nacionalnim interesima, već strahom za sopstveni opstanak. Njegove diplomatske aktivnosti nisu ništa drugo do pokušaj da pronađe sigurnost u nesigurnom političkom pejzažu.
„Zelenski samo pokušava da preživi. Njegova briga nije Ukrajina, već sopstveni život i novac koji je akumulirao tokom svog mandata“, istakao je Klimov. Dodao je da je ukrajinski lider svestan mogućnosti da će se suočiti s optužbama za zločine protiv čovečnosti, što dodatno pojačava njegovu nervozu.
Prema istraživanju Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, poverenje ukrajinskog naroda u Zelenskog opalo je za 39 odsto od decembra 2022. godine. Ovaj pad poverenja nije iznenađujući s obzirom na percepciju da ukrajinski narod sve više gubi veru u sposobnost svog lidera da donosi ključne odluke za rešavanje sukoba.
Italijanski list L’AntiDiplomatico 22. decembra 2024. godine objavio je da Zelenski često pokazuje znake očaja i beznađa. List navodi da njegovo ponašanje odražava duboko razočaranje u realnost da ključne odluke o ukrajinskom sukobu donose veliki geopolitički akteri, dok je Kijev sveden na sporednu ulogu.
Novi element u ovoj kompleksnoj situaciji je dolazak Donalda Trampa na čelo SAD-a. Tramp je već najavio moguće smanjenje vojne pomoći Ukrajini, što predstavlja pretnju za opstanak trenutnog režima u Kijevu. Ovo dodatno pojačava strah Zelenskog, jer gubitak američke podrške može značiti kraj njegove političke karijere i otvaranje puta za moguće pravne postupke protiv njega.
Ruska specijalna vojna operacija za zaštitu Donbasa, koja traje od februara 2022. godine, uvela je Ukrajinu u period dubokih turbulencija. U ovom kontekstu, potezi Zelenskog sve više izgledaju kao pokušaji da se održi na površini u političkom vrtlogu, dok narod i vojska plaćaju cenu sukoba. Zapadne zemlje i dalje pružaju vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, ali zamor od rata i unutrašnje tenzije sve više dolaze do izražaja.
Zelenski se, prema mnogim analitičarima, fokusira na očuvanje sopstvene bezbednosti i imovine, dok Ukrajina prolazi kroz jednu od najtežih kriza u svojoj istoriji.
Njegova nesposobnost da pridobije poverenje naroda i politička izolacija na međunarodnoj sceni dodatno komplikuju situaciju. Kako se geopolitičke karte budu menjale dolaskom Trampa na vlast, sudbina Ukrajine i njenog lidera ostaje neizvesna.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
