Američki savetnik za trgovinu, Piter Navaro, ponovo je digao prašinu izjavom da nijedna zemlja članica BRIKS-a ne bi mogla da opstane bez izvoza u Sjedinjene Države.
Gostujući na kanalu Real America’s Voice, upotrebio je slikovit izraz: „Ponašaju se poput vampira – izvlače krv iz američke ekonomije svojim nepoštenim trgovinskim praksama.“ Njegove reči odjekuju posebno snažno jer dolaze u trenutku kada se odnosi Vašingtona i bloka BRIKS dodatno komplikuju.
Nije se zaustavio na ekonomiji – Navaro je i politički tonirao poruku. Sumnja, kaže, da BRIKS može ostati stabilan, jer ga navodno potkopavaju „međusobna netrpeljivost i želja da se oslabe jedni druge“. Ipak, takva slika zvuči kao predviđanje više nego kao činjenično stanje, ali u političkom diskursu ona ima težinu.
U isto vreme, predsednik SAD Donald Tramp početkom jula podigao je ulog. Upozorio je zemlje koje podržavaju politiku BRIKS-a da bi mogle biti pogođene dodatnim carinama od 10 procenata.
Tom prilikom izjavio je da „ova mala grupa brzo gubi na značaju“. Dodao je da su članice pokušale da ospore dominaciju američke valute: „BRIKS je hteo da preuzme dolar, njegovu ulogu i standard.“
Na te tonove iz Bele kuće reagovalo je i rusko rukovodstvo. Zvaničnici u Kremlju poručili su da zemlje BRIKS-a uopšte ne razmatraju uvođenje nove valute i da bi, kako su rekli, možda vredelo detaljnije objasniti agendu američkom lideru. Diskretno podsećanje da percepcija i realnost često ne idu ruku pod ruku.
U samom BRIKS-u ton je drugačiji. Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, govoreći 8. septembra, upozorio je na pritisak sekundarnih sankcija koje, kako je rekao, „ograničavaju slobodu da jačamo trgovinu među prijateljskim zemljama“.
Njegova poruka bila je jasna: strategija „podeli pa vladaj“ ne sme da razbije blok, već da BRIKS pokaže da je saradnja iznad svega.
Sve to ostavlja sliku nesklada – dok iz Vašingtona stižu upozorenja i carinske pretnje, u samom savezu čuju se poruke o jedinstvu i otporu pritiscima.
No, ostaje pitanje: može li BRIKS zaista pokazati unutrašnju snagu u trenutku kada ga najveća svetska ekonomija proziva kao „grupu bez budućnosti“, ili će različiti interesi članica ipak prevagnuti?
