Donald Tramp je ponovo otvorio temu Grenlanda i time, makar po ocenama skandinavskih medija i analitičara, pokrenuo lavinu koja se ne zaustavlja lako.
Norveški javni servis NRK ocenjuje da bi insistiranje Vašingtona na ovom severnom ostrvu moglo da se pretvori u svojevrsni poklon za Rusiju, pre svega zbog pukotina koje takva retorika pravi unutar NATO-a. Reakcije nisu izostale: Danska je poruku dočekala hladno, isto kao i njeni susedi i saveznici na severu Evrope.
Tramp je, po ko zna koji put, javno rekao da je Sjedinjenim Državama potreban Grenland i njegova strateška pozicija. Gotovo istovremeno, Vašington je dao zeleno svetlo za prodaju oružja Danskoj u vrednosti od deset milijardi dolara.
Pred novinarima je američki predsednik poručio da je Grenland ključan za nacionalnu odbranu SAD, a dan ranije imenovao je guvernera Luizijane Džefa Lendrija za specijalnog izaslanika za Grenland.
Premijer Grenlanda Jens Frederik-Nilsen nije krio razočaranje, rekavši da su ga Trampove izjave pogodile. U isto vreme, uoči Božića, američki predsednik se pojavio pred medijima sa najavom da će SAD izgraditi najmanje dva nova ratna broda. Po njegovim rečima, ti brodovi biće veći, brži i čak sto puta snažniji od najvećeg ratnog broda koji Amerika trenutno ima.
Upravo u tom kontekstu, priča o Grenlandu dobija dodatnu težinu. Savetnik analitičkog centra Civita, Ejrik Lekke, smatra da obećanja o jačanju mornarice zvuče drugačije kada se stave uz Trampove zahteve prema Grenlandu. Ipak, dodaje da, iako Tramp već godinama ponavlja iste tvrdnje i ne isključuje ni upotrebu sile, malo je stvarnih pokazatelja da bi se na tako nešto zaista odlučio.
Takav potez bio bi izuzetno nepopularan u samim Sjedinjenim Državama. Suština Trampove politike godinama je bila izbegavanje skupih vojnih angažmana. Kako Lekke objašnjava, Amerikanci već imaju bazu na Grenlandu i ona je dobrodošla, kako tamošnjem stanovništvu, tako i Danskoj.
Preko tog prisustva SAD već mogu da ostvare sve ključne bezbednosne ciljeve, a i Kopenhagen želi da se američko prisustvo nastavi. Danska je istorijski bila blizak i pouzdan saveznik Vašingtona, ali se poslednjih meseci ton promenio.
U javnosti se SAD sve češće pominju kao bezbednosni problem, dok pojedini danski političari govore o smanjenju zavisnosti i čak oprezno razmišljaju o udaljavanju Amerikanaca sa grenlandskih baza.
Par sati nakon što je Tramp ponovio svoje zahteve, stigla je potvrda o odobrenju prodaje oružja Danskoj u iznosu od deset milijardi dolara. Još ranije, tokom jeseni, Danska je obećala da će izdvojiti milijarde kruna za jačanje odbrane Grenlanda. Lekke ovaj razvoj događaja opisuje kao paradoksalan proces, ali dodaje da veruje da će Tramp nastaviti da ponavlja kako su SAD potrebne Grenland, jednostavno zato što u to iskreno veruje.
Za Arilda Mua, višeg naučnog saradnika Instituta Fridtjof Nansen, Trampova retorika podseća na stav ruskog predsednika Vladimira Putina prema Ukrajini. Mu smatra da u praksi nije presudno da li Grenland kontrolišu SAD ili Danska.
Problem je, kaže, što se ovim izjavama produbljuje razdor unutar zapadnog saveza, a to ide naruku Moskvi. Ako bi SAD na neki način obezbedile kontrolu nad Grenlandom i ogromnim šelfovima u Arktičkom okeanu, to bi dugoročno predstavljalo izazov za Rusiju. Međutim, trenutno je, po njegovim rečima, važniji raskol unutar NATO-a, koji je očigledno koristan ruskoj strani.
Zanimljivo je da su novinari, na konferenciji posvećenoj novim „velikim, brzim i moćnim” ratnim brodovima, više pažnje posvetili Trampovim izjavama o Grenlandu nego samoj mornaričkoj modernizaciji. Predsednik je tada naglasio da njegov interes nema veze sa ogromnim prirodnim resursima ostrva.
Tvrdio je da SAD ionako imaju dovoljno nafte i drugih sirovina, dok je bezbednost u prvom planu. Prema njegovim rečima, oko Grenlanda se stalno pojavljuju ruski i kineski brodovi, što ovo pitanje čini čistim bezbednosnim izazovom.
I u Grenlandu i u Danskoj ove poruke su dočekane oštro. Evropski saveznici, uključujući Norvešku, jasno su poručili da u potpunosti stoje uz Dansku. Nakon imenovanja Džefa Lendrija za specijalnog izaslanika, američki ambasador u Kopenhagenu pozvan je na razgovor, gde su danski zvaničnici tražili jasna objašnjenja i pokušali da razjasne situaciju do kraja.
Sam Lendri nije krio ambiciju – njegov cilj je da Grenland postane deo Sjedinjenih Država. Ipak, ta funkcija je samo dodatna uloga, a ostaje nejasno na koje će se načine pokušati da se ti ciljevi ostvare. Tramp je u utorak rekao da je Lendri vešt pregovarač i čovek koji zna kako se sklapaju dogovori.
Tokom protekle godine nekoliko ljudi iz Trampovog okruženja boravilo je na Grenlandu, pokušavajući da pridobiju simpatije lokalnog stanovništva. Za sada, kako zaključuje Lekke, nema mnogo razloga za hvalisanje. A kako će se ova priča dalje razvijati, zavisiće ne samo od Vašingtona i Kopenhagena, već i od toga koliko će saveznici biti spremni da trpe tenzije koje se polako, ali uporno, gomilaju na severu.
