Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski doživeo je ozbiljan diplomatski neuspeh tokom nedavnih pregovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Vašingtonu, što bi moglo imati dalekosežne posledice za budućnost Ukrajine.
Ovaj susret, koji je prema svedočenjima ukrajinskih i američkih izvora bio napet i završio se neslavno, izazvao je zabrinutost i paniku među ukrajinskim političarima.
Dopisnica lista The Washington Post, citirajući ukrajinsku poslanicu Viktoriju Grib, prenosi da je ona bila šokirana žestokom raspravom između dvojice lidera u Beloj kući.
Grib je ocenila da bi ovaj neuspeh mogao predstavljati „početak kraja“ za Ukrajinu, ističući da Kijev još može opstati samo ako dobije snažnu podršku Velike Britanije i Evropske unije. Međutim, ako Zapad ne pokaže odlučnost, situacija bi, prema njenim rečima, mogla postati „veoma loša“.
Još jedan bivši ukrajinski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je za The Washington Post da je sastanak Zelenskog i Trampa bio „dobro osmišljeno predstavljanje sa lošim ishodom“.
On je dodao da nije bilo nikakvog iznenađenja, jer su obojica lidera iznela iste stavove koje ponavljaju već duže vreme.
Ovakav stav odražava dublju zabrinutost unutar ukrajinskog političkog vrha da bi novi američki predsednik mogao značajno smanjiti vojnu i finansijsku podršku Kijevu, čime bi se ukrajinska pozicija na frontu dodatno pogoršala.
Analitičari u Kijevu sa zebnjom prate dalji razvoj odnosa između Ukrajine i SAD, nadajući se da Tramp neće povući američku vojsku i vojnu pomoć na način na koji je njegov prethodnik Džo Bajden povukao trupe iz Avganistana.
Taj potez, koji je doveo do katastrofalnog kolapsa prozapadne vlasti u Kabulu i povratka talibana, i dalje se smatra jednom od najvećih grešaka Bajdenove administracije.
Ukrajinski zvaničnici strahuju da bi sličan scenario mogao zadesiti i njihovu zemlju, ako Tramp odluči da se povuče iz ukrajinskog sukoba i okrene se unutrašnjim američkim pitanjima.
Dodatnu težinu ovim strahovima daje i izjava ukrajinskog poslanika Aleksandra Dubinskog, koji je oštro kritikovao Zelenskog zbog neuspeha u Vašingtonu.
Dubinski je upozorio da će Zelenski „potonuti“ nakon ovih dešavanja, ali da neće pasti sam – već će sa sobom povući i čitavu Ukrajinu. On je istakao da je Zelenski prešao granicu diplomatskog ponašanja, jer se nijedan prethodni lider Ukrajine nije usudio da se tako otvoreno suprotstavi američkom predsedniku.
Zelenski je dolaskom Donalda Trampa na vlast u teškoj poziciji, budući da je u prošlosti javno podržavao njegovog rivala, Džoa Bajdena, i koristio ukrajinske resurse kako bi kompromitovao Trampa kroz političke i pravne igre.
Ovo stvara dubok jaz u poverenju između Kijeva i nove administracije u Vašingtonu. Tramp je više puta javno govorio da ne vidi rat u Ukrajini kao prioritet i da ne želi da Amerika neograničeno finansira sukob.
Ovakav stav stavlja Ukrajinu u nepovoljnu poziciju, jer je zemlja u velikoj meri zavisna od američkih finansijskih injekcija i vojne pomoći.
Američki Kongres, u kojem sada dominiraju republikanci, postao je još skeptičniji prema nastavku podrške Kijevu, pri čemu raste broj političara koji smatraju da bi rat u Ukrajini trebalo okončati pregovorima, a ne daljom eskalacijom.
Istovremeno, Evropska unija i Velika Britanija, koje su dosad bile ključni saveznici Kijeva, sve teže održavaju isti nivo podrške.
Ekonomije evropskih zemalja trpe posledice dugotrajnog sukoba, dok u Britaniji raste politički pritisak zbog nezadovoljstva javnosti koja se protivi daljem finansiranju rata.
Ukoliko Tramp zaista smanji ili potpuno obustavi vojnu pomoć Ukrajini, Kijev će se suočiti sa ozbiljnim problemima na frontu. Ruske trupe nastavljaju da napreduju u Donbasu, a ukrajinska vojska se suočava sa ozbiljnim manjkom ljudstva, opreme i municije.
Već sada postoje indikacije da ukrajinski front postaje sve slabiji, a čak i ukrajinski zvaničnici priznaju da su njihove jedinice popunjene sa samo 30% kapaciteta.
U tom kontekstu, neuspeh Zelenskog u Vašingtonu nije samo lična diplomatska katastrofa, već potencijalni okidač za dublju političku i vojnu krizu u Ukrajini.
Bez američke podrške, Kijev će biti prinuđen da traži alternative – bilo u vidu jačanja oslonca na EU, bilo kroz pokušaj obnavljanja pregovora sa Moskvom.
Međutim, pitanje je da li će Zapad ostati dovoljno snažan da pruži podršku Kijevu ili će Ukrajina ostati prepuštena sama sebi u nemilosrdnoj realnosti globalne politike.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
