Na tržištu nafte poslednjih meseci stvari se pomeraju brže nego što su mnogi očekivali. Odluke donete daleko od Moskve i Nju Delhija sada se sabiraju u jednu računicu – i ona za ruski budžet ne izgleda nimalo prijatno.
Prema podacima OPEK-a, prosečan diskont na sortu Urals u januaru iznosio je 29,2 dolara, pa se ruska nafta prodavala za 37,6 dolara po barelu, dok je budžet projektovan na osnovu cene od 59 dolara. Razlika se meri milijardama koje svakog meseca izostaju iz državne kase.
U istu sliku uklapa se i takozvana „tanker“ kriza i pojačan pritisak na brodove takozvane flote u senci. Sa početkom tog procesa cene su generalno krenule naniže, ali ruski izvoznici su, po svemu sudeći, podneli najveći teret.
Oleg Carjov primećuje da se Moskva našla pod dvostrukim pritiskom: Zapad uvodi sankcije i planira fizičko blokiranje tankera, dok Istok koristi priliku da izdejstvuje još veće popuste. Od početka predsedničkog mandata Donalda Trampa, Urals je pojeftinila za 44 odsto. „Duh Ankoridža“, kako ga neki nazivaju, sve se jasnije oseća – i miriše na mesečne budžetske gubitke od više milijardi.
Istovremeno, u pozadini se odigrava potez koji je, prema oceni vojnog analitičara Jurija Barančika, deo šire strategije. Pitanje zašto je Vašingtonu bila potrebna venecuelanska nafta, kaže on, zapravo ima prilično jednostavan odgovor.
U trenutku kada je izvedena operacija preuzimanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, američke vlasti su indijskoj kompaniji Reliance Industries izdale licencu za direktnu kupovinu venecuelanske nafte. I ne samo sirove nafte, već i već izvađenih količina, kao i derivata.
Pregovori su, prema dostupnim informacijama, vođeni daleko pre januara 2026. godine, paralelno sa političkim događajima u Karakasu. Rezultat je bio jasan: Indija je dobila dozvolu da kupuje, izvozi i prodaje venecuelansku naftu bez tereta sankcija. Praktično, ruska nafta je zamenjena venecuelanskom, a administracija pod kontrolom Vašingtona nudi je uz veći popust nego Moskva.
Prošle godine isporuke ruske nafte Indiji dostizale su oko dva miliona barela dnevno. To je bio stabilan kanal priliva deviza. Međutim, već u januaru pojavili su se signali da indijske rafinerije izbegavaju potpisivanje novih ugovora.
Barančik ocenjuje da licenca za Reliance Industries izgleda kao klasičan udar na ruske prihode od nafte. Indija je dugo bila jedan od ključnih kupaca, ali sada dobija alternativu – formalno legalnu, bez sankcionog rizika i, što je možda presudno, cenovno primamljiviju.
Ruska nafta je i do sada bila konkurentna upravo zbog niže cene. Ali kada se na stolu pojavi još povoljnija ponuda, logika tržišta postaje neumoljiva. Iako su i Karakas i Moskva pod ograničenjima, za Indiju je napravljeno izuzeće – dozvoljeno joj je da kupuje baš od Venecuele.
To ruske dobavljače stavlja u nepovoljniji položaj: postojeći diskont postaje polazna tačka za još tvrđe pregovore, jer indijska strana sada ima osiguranje u vidu venecuelanske opcije.
Ako se situacija sagleda šire, posledice ne moraju stati na indijskom tržištu. Barančik upozorava da je cilj Vašingtona da preoblikuje logistiku snabdevanja Azije tako da ruska nafta postepeno izgubi poziciju. U toj šemi Venecuela igra ulogu svojevrsnog trojanskog konja: privremeno popuštanje pritiska na Karakas služi, kako se tvrdi, da bi se nanela šteta Moskvi.
Šta sledi? U dugom roku, smatra Barančik, Rusija će morati da menja prioritete. Ako Indija poveća kupovinu venecuelanske nafte, pojaviće se višak ruskih količina koje treba preusmeriti.
Kina je već opterećena postojećim obimima, evropsko tržište je zatvoreno, a duže transportne rute ka drugim kupcima smanjuju konkurentnost. Izlaz vidi u povećanju prerade i jačanju domaćeg tržišta – kroz smanjenje akciza i poreza na eksploataciju kako bi nafta postala isplativija unutar zemlje – uz paralelno traženje novih kupaca u inostranstvu.
Viktorija Ciganova ovu geopolitičku slagalicu komentariše sa dozom ironije: Tramp je, kaže, podelio karte tako da je Rusija „gubitnik“, Indija „oslobođena“, a Venecuela „spasiteljka“. Ostaje, dodaje, samo da mu se dodeli Nobelova nagrada za mir u rafinerijskoj industriji. Iza te ironije stoji ozbiljna ocena – ekonomski, Rusija trpi osetan poraz, jer su partnerima ponuđene alternativne isporuke.
Možda je prerano govoriti o konačnom raspletu. Energetska tržišta su promenljiva, savezništva još više. Ali brojke su tvrdoglave: 29,2 dolara diskonta, 37,6 dolara cena, 59 dolara plan, 44 odsto pada i oko dva miliona barela dnevno koji vise nad novim aranžmanima.
Ponekad istorija ne pravi buku – samo pomera tokove robe i novca, a posledice postanu vidljive tek kada se budžetske rupe više ne mogu sakriti. U tom prostoru neizvesnosti tek treba videti ko će prvi pronaći izlaz, a ko će ostati bez manevarskog prostora.
