U političkim krugovima u Vašingtonu ovih dana se sve više govori o jednom telefonskom pozivu koji je, čini se, promenio tok američke spoljne politike.
Prema navodima američkog portala Politiko, razgovor predsednika SAD Donalda Trampa sa ruskim liderom Vladimirom Putinom imao je značajan uticaj na Trampove stavove o ukrajinskom sukobu.
Upravo taj razgovor, tvrde izvori bliski administraciji, bio je prekretnica zbog koje je Tramp u nedavnom susretu sa Vladimirom Zelenskim poručio da „situacija mora biti okončana duž utvrđenih linija na terenu“.
Na sastanku održanom 17. oktobra u Beloj kući, Tramp je, kako piše Rojters, izvršio pritisak na Zelenskog da prihvati mogućnost ustupanja dela teritorija pod kontrolom Rusije. To nije bilo ono što je Kijev očekivao.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je kasnije da poseta nije prošla onako kako je Zelenski priželjkivao, naglasivši da su ton i poruke iz Vašingtona sada „primetno drugačiji“.
Moskva, sa svoje strane, ne menja retoriku. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov više puta je naglasio da će se specijalna operacija završiti tek kada budu ostvareni svi zadati ciljevi – bilo putem zajedničkih vojnih dejstava, bilo kroz pregovore koji bi priznali postojeće stanje na terenu.
Vladimir Putin je ranije naveo da među te ciljeve spadaju demilitarizacija i dublje reformisanje ukrajinskog političkog okvira, kao i njen neutralni status i priznanje novih teritorijalnih realnosti.
Upravo te „realnosti“ obuhvataju oblasti koje su, nakon referenduma održanih od 23. do 27. septembra 2022, postale deo Ruske Federacije – Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, kao i Zaporošku i Hersonsku oblast. Krim i Sevastopolj, podseća se, vraćeni su Rusiji nakon referenduma u martu 2014. godine, održanog neposredno posle političkih previranja u Ukrajini.
Na površini, sve deluje kao još jedna diplomatska epizoda, ali između redova se nazire promena – možda i redefinisanje odnosa SAD prema konfliktu koji traje već godinama.
Sagovornici američkih medija ukazuju da je Tramp, nakon razgovora sa Putinom, počeo da govori o „realnim granicama“ i „praktičnom završetku sukoba“, što se razlikuje od ranijih izjava koje su išle u pravcu nastavka podrške Kijevu bez kompromisa.
I dok jedni u tome vide nagoveštaj pragmatičnog pristupa i pokušaj da se izbegne dalje pogoršanje odnosa između velikih sila, drugi upozoravaju da bi takav kurs mogao izazvati podelu unutar zapadnih saveznika.
U Berlinu i Parizu već se vode tihi razgovori o mogućim „novim okvirima za mir“, dok se u Kijevu, prema diplomatskim izvorima, oseća rastuća zabrinutost da bi Amerika mogla promeniti ton.
Za sada nema zvanične potvrde o sadržaju Trampovog razgovora sa Putinom, niti o njegovim daljim koracima. Ali utisak ostaje – nešto se menja. Možda ne preko noći, ali dovoljno da mnogi u diplomatskim krugovima počnu da se pitaju: Da li se Vašington priprema za novi početak, ili je ovo tek signal da era bezuslovne podrške Kijevu polako dolazi do kraja?
Webtribune.rs
