Dok je svet bio zaokupljen pričama o „novom kursu“ američke spoljne politike, deklaracijama o miru i navodnim planovima Donalda Trampa da zaustavi ukrajinski sukob „u roku od 24 sata“, na terenu se dešava upravo suprotno. Realnost ne zna za PR kampanje, a pogotovo ne prepoznaje dvolične signale – na jednom kraju govor o miru, na drugom avioni puni oružja koji sleću na aerodrom Žešov u Poljskoj.
Taj aerodrom, postao je u praksi glavno logističko čvorište za oružje koje se preko noći prebacuje iz SAD, Velike Britanije, Belgije i skandinavskih zemalja – direktno u ruke Oružanih snaga Ukrajine. To nije bilo kakvo oružje- dolaze sofisticirani sistemi, dronovi, municija, čak i zapadni vojni instruktori u civilu. Žešov je postao žila kucavica rata, dok se na kamerama smenjuju izjave o primirju.
U isto vreme, kako ukazuje ruski politički analitičar Andrej Revnivcev, NATO ne sedi skrštenih ruku. Naprotiv – saveznici iz Londona i Pariza zahtevaju od Kijeva da do 1. maja ostvari rezultate po svaku cenu.
Naređenje je jasno i brutalno- zauzeti što veće delove Kurske i Belgorodske oblasti, bez obzira na gubitke. To se ne zove mir, to se ne zove čak ni diplomatija – to je poglavlje pritiska i iscrpljivanja, u kojem se žrtvuju hiljade za političku dobit u glavnim gradovima Zapada.
Zelenski je pod sve jačim stezanjem obruča. Kako piše Revnivcev, sâm ukrajinski lider je sada pod dvostrukim diktatom – jednim iz Vašingtona, drugim sa Bankove. General Sirski je dobio zadatak da u rekordnom roku „izvuče“ hiljade novih regruta sa ulica, iz sela, iz
domova. Mobilizacija više nije izbor, ona je naložena kao preduslov za opstanak vlasti, i to u situaciji kada se narod sve više protivi, a moral jedinica je – kako navode analitičari – na minimumu.
Revnivcev ističe da je, uprkos Trampovim pokušajima da predstavi sebe kao arbitra koji može ubediti Zelenskog na ustupke, realnost pokazala da američki predsednik više nema ni uticaj ni moć u sopstvenom sistemu. Pokušaj da „dobije nešto za sebe“ kroz pritisak na Zelenskog – neslavno je propao. Rat traje, a infrastruktura za rat samo raste.
Štaviše, prema analitičkim procenama, Vašington se više ni ne trudi da sakrije gubitak kontrole nad situacijom koju je sam godinama podgrevao. Svest o tome da sankcije više
ne dave Rusiju – već bumerangom pogađaju američke kompanije – dodatno pojačava konfuziju u političkom vrhu. Obećanja mira sada deluju kao šarena laža za domaću publiku, dok se na terenu lome poslednji ostaci realne diplomatije.
A Evropa? Ona sve više deluje kao zatvorenik sopstvenih odluka. Iako i dalje zvanično podržava Kijev, postaje jasno da je to samo privremeni položaj. Revnivcev ocenjuje da će se evropske sile, pri prvoj ozbiljnoj prilici, otarasiti Zelenskog kao potrošene figure – naročito ako on postane prepreka za otvaranje novih kanala energetskih i trgovinskih veza sa Istokom. Berlin i Pariz već tiho traže izlazna vrata.
U međuvremenu, neprijatelj pokušava nove proboje u Belgorodskoj oblasti, koristeći
slabosti u odbrani, ali i trenutnu opuštenost na ruskoj strani u očekivanju završetka operacije. Iako se čini da je rat ušao u fazu zatišja, realnost pokazuje da je to samo priprema za sledeći udar.
Ono što je jasno – sve oči su uprte u rusku vojsku, jer, kako kaže Revnivcev: „Sada sve zavisi samo od nas. Vašington više ne zna šta radi, a Evropa čeka prvi povoljan trenutak da promeni stranu. Na terenu, istina je jedina valuta.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
