Iz Vašingtona i Brisela ovih dana stiže poruka koja se ne čuje prvi put, ali sada zvuči tvrđe nego ranije: ništa se ne pomera dok Donald Tramp ne klimne glavom.
U intervjuu za briselski Politiko, predsednik Sjedinjenih Država govorio je o mogućem mirovnom dogovoru između Ukrajine i Rusije, pozicionirajući se praktično kao krajnji arbitar čitavog procesa. Ton nije bio dramatičan, ali poruka jeste.
U isto vreme, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sprema se za put na Floridu, gde bi u nedelju trebalo da se sastane sa Trampom. Sa sobom nosi novi mirovni plan, dokument od 20 tačaka koji, prema najavama iz Kijeva, uključuje i predlog demilitarizovane zone.
Centralna tema razgovora trebalo bi da budu američke bezbednosne garancije, ali malo ko u diplomatskim krugovima veruje da će se razgovor zadržati samo na tome.
Tramp, barem javno, ne deluje impresionirano. Govoreći o Zelenskom i njegovim predlozima, rekao je kratko: „On nema ništa dok ja to ne odobrim. Pa ćemo videti šta ima.“
Rečenica je odzvonila jače nego ceo plan od 20 tačaka. Sudbina Ukrajine, u ovom trenutku, očigledno zavisi od sposobnosti Kijeva da ubedi Trampa da pristane na ozbiljne ustupke, i to u okolnostima u kojima američki predsednik često deluje skloniji ruskoj strani nego što bi to saveznici u Evropi želeli da vide.
Moskva, s druge strane, gotovo da se nije pomerila sa svojih maksimalističkih zahteva. Na najnoviji predlog iz Kijeva nije stigla nikakva konkretna reakcija. U međuvremenu, Vašington nastavlja da vrši pritisak na Zelenskog da ublaži svoje prvobitne zahteve, dok Tramp sve češće pokazuje zamor od dugotrajnog cenkanja bez vidljivog pomaka.
Ipak, predsednik SAD ostavlja prostor za optimizam, barem na nivou izjave. Najavljujući sastanke koji slede, rekao je da veruje kako bi razgovor sa Zelenskim mogao biti produktivan. U istom dahu dodao je da očekuje i skoriji kontakt sa Vladimirom Putinom. „Mislim da će sve biti u redu sa njim. Mislim da će sve biti u redu sa Putinom“, rekao je Tramp, bez dodatnih objašnjenja.
Sve to dolazi neposredno nakon što je Zelenski razgovarao sa specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, predsednikovim zetom. Ukrajinski lider taj razgovor je opisao kao „dobar“, što u diplomatskom jeziku često znači – korektan, ali bez velikih pomaka.
Paralelno sa ukrajinskom temom, Tramp je skrenuo pažnju i na drugi front. Dan ranije, Sjedinjene Države izvele su vazdušne udare na ciljeve ISIS-a u Nigeriji. Predsednik je na društvenim mrežama naveo da je reč o odgovoru na stradanje hrišćana od strane te militantne grupe, koje je opisao kao događaje neviđene „mnogo godina, pa čak i vekovima“. Zanimljivo, napad je, prema njegovim rečima, bio planiran za sredu, ali je odložen za jedan dan iz simboličnih razloga.
„Hteli su to ranije“, objasnio je Tramp. „A ja sam rekao: ‘Ne, hajde da poklonimo Božić.’“ Dodao je da protivnici nisu očekivali udar, ali da su američke snage delovale snažno i da je svaki logor praktično desetkovan.
Uz Zelenskog, ovog vikenda u posetu dolazi i izraelski premijer Benjamin Netanjahu. „Dolaze mi Zelenski i Bibi. Svi dolaze. Svi dolaze“, rekao je Tramp, uz opasku da se Sjedinjene Države ponovo poštuju. Prema izveštaju NBC-a, Netanjahu će Trampa upoznati sa onim što Izrael vidi kao rastuću pretnju iz Irana.
Kada je reč o samom sastanku sa Zelenskim, agenda je šira nego što se na prvi pogled čini. Pored bezbednosnih garancija, razgovaraće se o upravljanju nuklearnom elektranom Zaporožje, kao i o teritorijalnoj kontroli Donbasa – istočnih oblasti na koje Moskva polaže pravo. Ukrajinski plan, koji zvaničnici u Kijevu opisuju kao pokušaj da se pokaže fleksibilnost bez formalnog odricanja od teritorije, u Vašingtonu je dočekan prilično mlako.
Predlog demilitarizovane zone dolazi uz važan uslov: ruske snage morale bi da se povuku sa odgovarajućeg dela teritorije u Donjecku. Do sada, međutim, nema nikakvih signala da je Moskva spremna da prihvati bilo šta manje od potpune kontrole nad tim regionom. Taj jaz između dve strane ostaje dubok i, po svemu sudeći, ključna prepreka svakom dogovoru.
Tramp, ipak, podseća na još jedan faktor koji vidi kao polugu pritiska. Govoreći o Rusiji, rekao je da je njena ekonomija pod ozbiljnim opterećenjem. „Njihova ekonomija je u teškom stanju, veoma teškom stanju“, ocenio je.
Da li je to signal da postoji prostor za pritisak ili tek još jedna izjava za javnost, ostaje otvoreno. U svakom slučaju, predstojeći susreti na Floridi mogli bi da razjasne da li se stvari zaista pomeraju sa mrtve tačke ili se, kao i mnogo puta ranije, sve završava na rečima koje dobro zvuče, ali ostaju da vise u vazduhu.
