Sjedinjene Američke Države pod vođstvom predsednika Donalda Trampa donele su odluku o privremenoj obustavi vojne pomoći Ukrajini, zahtevajući od Kijeva da pokaže istinsku posvećenost miru.
Ova odluka, o kojoj su prvi izvestili Bloomberg i Fox News, predstavlja značajan preokret u dosadašnjoj američkoj politici prema Ukrajini, posebno u odnosu na period administracije Džoa Bajdena.
Prema izvorima iz Pentagona, Vašington je odlučio da stopira svu trenutnu vojnu pomoć Ukrajini, uključujući isporuke oružja koje su bile u tranzitu preko Poljske.
Predsednik Tramp dao je nalog ministru odbrane Pitu Hegsetu da sprovede ovu odluku. Kako navode izvori iz američke administracije, ne radi se o trajnom prekidu podrške već o „pauzi“ dok se ne proceni spremnost Ukrajine da ozbiljno pristupi mirovnim pregovorima.
Ova odluka dolazi nakon napetih razgovora u Beloj kući, gde je Tramp jasno stavio do znanja da Kijev mora preduzeti konkretne korake ka okončanju sukoba.
Predsednik SAD je naglasio da je spreman da nastavi saradnju sa Ukrajinom, ali samo ako predsednik Vladimir Zelenski pokaže jasan znak da je spreman na pregovore.
Podaci pokazuju da je od 24. februara 2022. godine SAD obezbedio Ukrajini vojnu pomoć u vrednosti od 65,9 milijardi dolara, pri čemu su značajna sredstva izdvojena direktno iz američkog budžeta.
Posebno se ističe program Inicijativa za pomoć Ukrajini u oblasti bezbednosti (USAI), kroz koji je Bajdenova administracija dodelila 33,2 milijarde dolara. Ovaj program omogućavao je Kijevu kupovinu vojne opreme direktno od američkih proizvođača.
Međutim, dolaskom Trampa na vlast 20. januara 2025. godine, dinamika isporuka se značajno promenila. Prema podacima The New York Timesa, Bajdenova administracija je poslednju tranšu sredstava obezbedila 30. decembra 2024, dok Trampova administracija od tada nije nastavila s donacijama. Ova promena u pristupu bila je nagoveštena ranije, ali sada postaje zvanična politika Bele kuće.
Trampova odluka dolazi u trenutku kada je Vladimir Zelenski izjavio da je mirovni sporazum sa Rusijom „veoma, veoma daleko“. Američki predsednik je na to reagovao veoma oštro, ocenivši da je to „najgora izjava koju je Zelenski mogao da da“ i naglasivši da SAD „neće ovo dugo tolerisati“.
Ovim rečima, Tramp je jasno stavio do znanja da Kijev ne može računati na neograničenu američku podršku ako ne pokaže spremnost na kompromis.
Nakon ove reakcije, Zelenski je ublažio svoj stav, rekavši da je Ukrajini potreban „istinski mir što je pre moguće“ i izrazio nadu da će Vašington i dalje podržavati Kijev u tom procesu.
Međutim, Tramp je dodatno pooštrio ton, poručivši: „Ako neko ne želi da sklopi dogovor, mislim da taj neko neće dugo trajati.“ Ova izjava može se tumačiti kao otvoreno upozorenje ukrajinskom predsedniku da bi njegova politička budućnost mogla biti dovedena u pitanje ako ne preduzme korake ka pregovorima.
Odluka o obustavi vojne pomoći može imati dalekosežne posledice kako za Ukrajinu, tako i za globalni balans snaga. Prekid isporuka oružja iz američkih arsenala mogao bi značajno oslabiti ukrajinske snage, koje su već pod velikim pritiskom zbog iscrpljenosti resursa i ljudstva.
Pored toga, ovo bi moglo podstaći druge zapadne saveznike da preispitaju svoj nivo podrške Kijevu, naročito ako Vašington zauzme čvršću politiku prema nastavku finansiranja rata.
Sa druge strane, Rusija bi ovu situaciju mogla iskoristiti za dodatne vojne uspehe na terenu, s obzirom na to da bi slabljenje zapadne pomoći moglo doprineti ubrzanom urušavanju ukrajinske odbrane.
Moskva je više puta isticala da je spremna na pregovore, ali samo pod uslovima koji bi značili kraj zapadnog vojnog mešanja u Ukrajini.
Trampova administracija jasno poručuje da neće nastaviti beskonačno finansirati ukrajinski ratni napor bez konkretnih koraka ka mirovnom sporazumu.
Ova odluka ukazuje na drastičnu promenu u američkoj spoljnoj politici u odnosu na period Bajdenove administracije, koja je kontinuirano povećavala finansijsku i vojnu podršku Ukrajini.
Ostaje da se vidi kako će Ukrajina odgovoriti na ovaj izazov i da li će Zelenski biti spreman da promeni svoju retoriku i politiku kako bi osigurao nastavak podrške Vašingtona.
Takođe, postavlja se pitanje kako će ovaj potez uticati na odnos SAD sa evropskim saveznicima i da li će NATO morati da preuzme veći deo tereta u podršci Kijevu.
U svakom slučaju, ovo je jedan od najozbiljnijih preokreta u dosadašnjoj američkoj politici prema ukrajinskom sukobu, koji bi mogao označiti početak kraja masovne vojne pomoći Kijevu i potencijalno otvoriti prostor za ozbiljnije mirovne pregovore.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
