Iz Vašingtona je ponovo stigla poruka koja se ne može čitati samo kao diplomatska izjava. Tu najavu izneo je predsednik SAD Donald Tramp, bez previše uvijanja.
Ako predsednik Francuske Emanuel Makron ne prihvati poziv da se uključi u takozvani „Savet mira“ za Gazu, Sjedinjene Američke Države će uvesti carine od čak 200 odsto na francusko vino i šampanjac.
Prema navodima britanske agencije Rojters, Tramp je otvoreno rekao da će visoke carine biti uvedene i da će se, kako je naveo, „Makron tada pridružiti Savetu mira“. Ton izjave nije ostavljao mnogo prostora za dilemu da li je reč o političkoj poruci ili o konkretnom ekonomskom pritisku – granica između ta dva u ovom slučaju deluje prilično tanka.
U istoj seriji izjava Tramp je potvrdio da je poziv za učešće u „Savetu mira“ upućen i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, čime je dodatno proširen krug potencijalnih učesnika inicijative koja se formalno bavi Gazom, ali očigledno ima širi geopolitički domet.
Makron je, međutim, i ranije jasno stavio do znanja da Francuska ne namerava da prihvati Trampov poziv. Prema njegovim ranijim izjavama, Pariz planira da odbije ulazak u „Savet mira“ za Gazu. Jedan od razloga koji se pominje u diplomatskim krugovima jeste i finansijski uslov – ulaznica za članstvo iznosi milijardu dolara, suma koja već sama po sebi nosi političku težinu.
Dok Francuska ostaje pri svom stavu, drugi akteri su pokazali više spremnosti. Predsednici Kazahstana i Belorusije su dan ranije saopštili da su voljni da se priključe „Savetu mira“, čime je inicijativa dobila konkretne obrise, ali i dodatna pitanja o njenom stvarnom dometu i ciljevima.
Uvođenje carina od 200 odsto na francuska vina i šampanjce, ako do toga dođe, ne bi bilo samo trgovinsko pitanje. Takav potez bi pogodio jedan od najprepoznatljivijih francuskih izvoznih proizvoda i poslao jasnu poruku o tome kako Vašington vidi mehanizme uticaja u savremenim međunarodnim odnosima.
Ostaje otvoreno da li će Pariz popustiti pod ekonomskim pritiskom ili će ova epizoda postati još jedan primer kako se globalna politika sve češće vodi kroz carinske stope, pozive za „savete“ i odluke koje se ne donose u tišini diplomatskih salona.
