Iz Vašingtona ovih dana stižu poruke koje se pažljivo odmeravaju, ali i dalje ostavljaju dovoljno prostora za nelagodnost. Posebno u Kopenhagenu.
Novi specijalni izaslanik SAD za Grenland, Džef Lendri, pokušao je da spusti loptu nakon niza izjava Donalda Trampa koje su u Danskoj dočekane sa ozbiljnom zabrinutošću. Poruka je, barem formalno, jasna: Sjedinjene Američke Države ne planiraju da „osvoje“ Grenland niti da preuzmu dansku teritoriju.
Lendri, koji paralelno obavlja i funkciju guvernera Luizijane, rekao je za Foks njuz da Trampova administracija želi nešto drugo – razgovor. Razgovor sa ljudima koji tamo žive. Sa „stvarnim ljudima u Grenlandu“, kako je naglasio. Šta oni žele, koje su im prilike izmakle, zašto, po njegovim rečima, nisu dobili zaštitu koju „zapravo zaslužuju“. Ta pitanja, tvrdi Lendri, trebalo bi da budu polazna tačka.
Problem je u tome što se ove umirujuće rečenice pojavljuju u trenutku kada je tenzija već podignuta. Tramp je Lendrija imenovao za specijalnog izaslanika bez ikakvih prethodnih konsultacija sa danskim vlastima, što je u Kopenhagenu doživljeno kao direktno ignorisanje suvereniteta. Reakcije su bile oštre, jer Danska Grenland smatra neotuđivim delom svoje države.
I tu dolazi do prve pukotine u poruci. Isti taj Lendri je, nedugo nakon imenovanja, izjavio da će raditi na tome da „Grenland postane deo SAD“. Sada, međutim, insistira da Vašington neće „ulaziti tamo pokušavajući da preuzme bilo čiju zemlju“. Dve rečenice koje teško stoje jedna pored druge, naročito kada se stave u širi kontekst Trampovih ranijih izjava.
A te izjave su ostavile trag. Tramp je više puta ponavljao da je Grenland potreban Sjedinjenim Državama zbog nacionalne bezbednosti, pozivajući se na njegovu stratešku poziciju na Arktiku i bogate mineralne resurse.
U nekoliko navrata rekao je i da će Vašington naći način da preuzme ostrvo „jednim ili drugim putem“, ne isključujući ni mogućnost upotrebe vojne sile kako bi teritorija došla pod američku kontrolu. Upravo te reči su bile okidač za diplomatske proteste Danske.
Reakcija je stigla i sa najvišeg nivoa. Danska premijerka Mete Frederiksen i grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen u zajedničkoj izjavi ove nedelje podsetili su da su nacionalne granice i državni suverenitet jasno utemeljeni u međunarodnom pravu. Poruka je bila direktna: niko ne može pripojiti drugu zemlju, čak ni pod izgovorom međunarodne bezbednosti.
Grenland, samoupravna teritorija Danske sa oko 57.000 stanovnika, ima specifičan status. Još od 1979. godine upravlja većinom unutrašnjih poslova, dok su odbrana i spoljna politika i dalje u rukama Kopenhagena. Istovremeno, SAD od Drugog svetskog rata imaju vojno prisustvo na ostrvu, što dodatno komplikuje celu priču.
U tom kontekstu treba posmatrati i izjavu potpredsednika Džej Di Vensa, koji je rekao da Vašington očekuje da Grenlanđani ostvare pravo na samoopredeljenje i da se eventualno odvoje od Danske.
Tramp je, na početku svog drugog predsedničkog mandata u januaru ove godine, otvoreno rekao da namerava da preuzme Grenland, ponovo navodeći njegov značaj za bezbednost SAD. Danska, koja već 300 godina kontroliše ovu arktičku teritoriju, ostala je pri stavu da odricanje od Grenlanda ne dolazi u obzir.
Sve ovo, uostalom, nije nova priča. SAD su i ranije pokušavale da kupe Grenland. Još 1867. godine američki državni sekretar Vilijam H. Sivord vodio je prve pregovore o toj ideji, ali dogovor tada nije postignut. Posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, Vašington je ponudio 100 miliona dolara za ovu teritoriju, ocenjujući je kao vitalnu za nacionalnu bezbednost. Danska vlada je i tu ponudu odbila.
Ni Trampov prvi mandat nije prošao bez sličnih pokušaja. Ponuda iz 2019. godine naišla je na isto odbijanje, kako u Kopenhagenu, tako i u glavnom gradu Grenlanda.
Danas se retorika formalno ublažava, ali suštinska pitanja ostaju ista: gde se završava „razgovor sa ljudima“, a gde počinje pritisak velike sile. I da li je Grenland, u ovom trenutku globalnih pomeranja, ponovo postao figura na tabli mnogo većoj od njega samog.
