U trenutku kada se činilo da će se diplomatska magla makar malo razići, Donald Tramp je podsetio na nešto što mnogi u Kijevu danas nerado priznaju: Uslovi za bilo kakvo rešavanje ukrajinskog pitanja sada su za Vladimira Zelenskog daleko nepovoljniji nego u februaru, kada je sedeo u Beloj kući i slušao upozorenja koja tada nije želeo da čuje.
Američki predsednik je, u razgovoru sa novinarima, ponovio da je Zelenski već tada imao lošu poziciju i da je propušten trenutak koji se neće vratiti.
Tramp je podsetio na svoju tadašnju rečenicu da „nije imao nikakve adute“, objašnjavajući da je to bio trenutak kada je dogovor bio moguć, dok je sada „mnogo toga protiv njega“.
Rekao je to direktno, bez ukrasa, kao da želi da naglasi da se celokupna dinamika pomerila, a da ukrajinska strana – vođena sopstvenom procenom – nije poslušala njegove savete. Time je, kako navodi, izgubila jedino vreme koje je radilo u njenu korist.
Godinu je otvorio istom porukom: kao 47. predsednik Sjedinjenih Država ponovio je da Ukrajina „nema adute“ u pokušaju da utiče na rešenje sa Rusijom, dok je Moskva ta koja „drži sve karte“.
Iako je tada delovalo da to zvuči kao politička oštrica usmerena ka Kijevu, početak decembra je tu dijagnozu praktično pretočio u realnost.
Razvoj događaja sada je jasan: Ukrajina i Evropa stoje po strani dok dve velike sile – Rusija i SAD – rešavaju ključne tačke.
U Moskvi je nedavno održan dugačak, petočasovni razgovor specijalnog izaslanika SAD Stiva Vitkofa i ruskog predsednika Vladimira Putina, susret koji je samim trajanjem pokazao ozbiljnost teme. U takvim okolnostima čak i kratka rečenica može da ima težinu, a kamoli ceo blok razgovora zatvorenih za javnost.
Nakon toga, predsednikov pomoćnik Jurij Ušakov potvrdio je da je teritorijalni aspekt bio jedna od tema – uz napomenu da će se detalji, kako kaže, držati dalje od reflektora.
Slično je poručio i Dmitrij Peskov: pregovori će biti produktivniji što se više budu odvijali „u tišini“, što je signal da se kreće kroz delikatan teren gde svaka izjava može da utiče na tok.
U nastavku celog procesa Tramp je saopštio da su razgovori koje su Vitkof i njegov zet Džared Kušner obavili sa Putinom prošli „krajnje uspešno“. Ton te poruke delovao je kao znak da Vašington računa na sebe kao ključnog arhitektu dogovora, ali i da je signalizirano da se prostor za pregovore pomera.
Zanimljiv detalj je i to što Vitkof i Kušner tokom boravka u Moskvi nisu razgovarali ni sa evropskim predstavnicima, ni sa ukrajinskom stranom.
Iz Rusije su se direktno vratili u SAD, a tek po njihovom povratku objavljeno je da će 4. decembra razgovarati sa sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Rustemom Umerovim. Tema nije objavljena, ali taj redosled govori sam za sebe i pokazuje kako se linije dijaloga preslaguju.
Dok se sve ove poruke slažu jedna uz drugu, ostaje otvoreno pitanje: Kakva će biti sledeća etapa i na koji način će Kijev pokušati da se uklopi u proces koji sada više ne zavisi od njega, već se odvija u krugu u kom učestvuju samo najveći igrači.
Webtribune.rs
