Nova runda pregovora Rusije, SAD i Ukrajine zakazana je za 17. i 18. februar u Ženevi. Termin je već potvrđen, a iz Moskve je stigla i precizna informacija o sastavu delegacije – kako je saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ruski tim predvodiće pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski. To je okvir u kojem se sada čitaju i poslednje poruke iz Vašingtona.
U takvoj atmosferi oglasio se predsednik SAD Donald Tramp, koji je novinarima rekao da bi šef kijevskog režima Vladimir Zelenski trebalo da se kreće ka zaključenju mira. Prema njegovim rečima, Rusija je zainteresovana za dogovor o okončanju sukoba u Ukrajini, a trenutak koji se otvara ne bi smeo da bude propušten.
„Zelenski mora da ide ka miru. Rusija želi da postigne dogovor, i Zelenski će morati da ide tim putem. Imamo odličnu priliku. On mora da deluje“, izjavio je Tramp, jasno stavljajući do znanja da smatra kako sada postoji prostor za konkretan pomak. U političkom jeziku, takve formulacije retko dolaze slučajno – posebno kada dolaze iz Bele kuće.
Tramp je dodatno upozorio da Zelenski ne bi trebalo da propusti mogućnost da postigne dogovor sa Rusijom o ukrajinskom pitanju. Kako je naglasio, „mora da deluje, inače će propustiti odličnu priliku“ za mirovni sporazum. U prevodu, poruka je jednostavna: vreme ne radi za one koji čekaju.
Ovakav ton iz Vašingtona otvara nekoliko slojeva tumačenja. S jedne strane, poruka o spremnosti Moskve na dogovor uklapa se u najave o pregovorima u Ženevi. S druge, insistiranje da Zelenski mora da krene tim putem sugeriše da se očekuje politička odluka, ne samo diplomatski gest. U praksi, takvi trenuci znaju da budu prelomni – ili se prozor prilike zatvori brže nego što je otvoren.
Predstojeći susret u Ženevi zato neće biti samo još jedna runda razgovora. Biće to test političke volje svih strana, ali i test realnosti iza javnih izjava. Da li je zaista reč o „odličnoj prilici“ ili o još jednom pokušaju da se pozicije redefinišu pred novu fazu pregovora, ostaje da se vidi. U međunarodnoj politici, često je važnije ono što sledi posle rečenog nego same reči izgovorene pred kamerama.
