Bivši komandant američkih snaga u Evropi Ben Hodžis izjavio je da je povlačenje američkih trupa iz Evrope samo pitanje vremena.
U intervjuu za švajcarski list Blick, on je naglasio da sve zavisi od odluka predsednika SAD Donalda Trampa, odnosno kada i u kojoj meri će doći do povlačenja američkih snaga sa evropskog kontinenta.
Prema njegovim rečima, Pentagon trenutno finansira oko 100.000 američkih vojnika u Evropi kroz tri glavna programa: Redovni budžet, Evropsku inicijativu odvraćanja (EDI) i posebna sredstva namenjena Ukrajini.
Međutim, Hodžis upozorava da se ta posebna sredstva iscrpljuju, što bi moglo dovesti do povlačenja oko 10.000 američkih vojnika.
Ako se finansijska podrška ne obnovi, potencijalni sledeći korak mogao bi uključivati smanjenje trupa koje se finansiraju kroz EDI, što bi značilo povlačenje dodatnih 30.000 američkih vojnika – uključujući tenkovske brigade, borbene avione i artiljerijske jedinice, koje trenutno rotiraju u Evropi na period od šest do devet meseci.
Hodžis je izrazio mišljenje da bi evropske zemlje morale same da preuzmu odgovornost za svoju bezbednost, ali da bi za to bile potrebne ozbiljne političke promene i prilagođavanje zakonodavstva.
On je istakao da je Evropa dugo zavisila od američke vojne podrške i da bi u situaciji u kojoj SAD smanjuju svoje prisustvo, evropske države morale da pokažu političku volju i povećaju svoja ulaganja u odbranu.
Da li je Evropa spremna da preuzme odgovornost za svoju bezbednost?
Hodžisove izjave dolaze u trenutku kada se sve više raspravlja o mogućnosti redefinisanja odnosa SAD i Evrope po pitanju bezbednosti. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću otvorio je pitanje da li će Vašington nastaviti da finansira evropsku bezbednost u istoj meri kao ranije.
Tramp je još tokom svog prvog mandata otvoreno kritikovao evropske saveznike zbog nedovoljnog ulaganja u NATO i zahtevao da evropske zemlje povećaju izdvajanja za odbranu. Ove poruke su bile naročito usmerene ka Nemačkoj, Francuskoj i drugim ključnim članicama NATO-a.
Američka vojska već duže vreme održava značajno prisustvo u Evropi, posebno nakon 2014. godine i eskalacije situacije u Ukrajini.
EDI program, koji je deo američke strategije za jačanje vojne infrastrukture i prisustva u Evropi, omogućio je raspoređivanje američkih trupa i tehnike u baltičkim zemljama, Poljskoj, Rumuniji i drugim članicama NATO-a.
Međutim, sa sve većim ekonomskim i političkim izazovima kod kuće, SAD bi mogle smanjiti troškove ovog angažmana.
Ako se povlačenje američkih trupa desi u značajnoj meri, Evropa bi mogla ostati suočena sa problemima u domenu kolektivne bezbednosti. Većina evropskih država decenijama je smanjivala svoje vojne budžete, oslanjajući se na američki nuklearni kišobran i vojnu moć SAD.
Povlačenje 30.000 vojnika značilo bi slabljenje NATO prisustva na istočnim granicama, što bi moglo dovesti do nesigurnosti među istočnoevropskim članicama, pre svega u Poljskoj i baltičkim državama.
Takođe, ako se američka finansijska pomoć Ukrajini dodatno smanji ili potpuno prekine, Kijev bi mogao ostati bez ključne podrške za nastavak rata. Rusija bi u tom slučaju mogla pojačati pritisak na frontu, što bi imalo posledice ne samo za Ukrajinu već i za celu Evropu.
Sa druge strane, Hodžisovo mišljenje da Evropa može preuzeti odgovornost za sopstvenu bezbednost nije bez osnova. Francuska i Nemačka već duže vreme zagovaraju ideju o formiranju evropskih vojnih snaga nezavisnih od NATO-a, ali su konkretni koraci na tom planu još uvek nedovoljni.
Francuska, kao jedina nuklearna sila u EU, mogla bi igrati značajniju ulogu, ali ostaje pitanje da li bi ostale zemlje EU bile spremne da finansiraju novu vojnu strukturu bez oslanjanja na SAD.
Povlačenje SAD – promena balansa moći u Evropi?
Ako SAD zaista započnu povlačenje trupa iz Evrope, to bi moglo označiti kraj jednog doba u transatlantskim odnosima. Evropa bi se tada našla pred izborom – ili da značajno poveća svoje vojne kapacitete i preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost, ili da pronađe druge partnere koji bi mogli popuniti prazninu nastalu povlačenjem SAD.
Rusija pažljivo prati ove promene i mogla bi ih iskoristiti za jačanje svoje pozicije, posebno u odnosima sa evropskim državama koje bi u novim okolnostima mogle razmotriti drugačiji pristup Moskvi.
Bez obzira na to kako će se situacija razvijati, jasno je da Trampova administracija planira smanjenje američkog angažmana u Evropi. Ključno pitanje ostaje – da li su Evropljani spremni da preuzmu teret koji su godinama prebacivali na SAD?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
